Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji a godišnje odnesu oko 50.000 života.
Među njima se izdvaja srčana slabost, oboljenje koje nastaje kada srce ne može više efikasno da pumpa krv i obezbedi telu dovoljan dotok kiseonika i hranljivih materija.
Iako pouzdani podaci za Srbiju još uvek nisu dostupni, procenjuje se da oko 120.000 osoba trenutno boluje od srčane slabosti u našoj zemlji.
Prof. dr Arsen Ristić, kardiolog u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, naveo je za TV Prva primer pacijenta Vladimira kojem je puklo srce sa samo 39 godina ali je, srećom, preživeo i tako saznao da uopšte boluje od srčane slabosti.
U ovoj emisiji govorio je i sam Vladimir Volenik, koji boluje od srčane slabosti.
Ristić je istakao kako je srčana slabost više prisutnakod muškaraca a da su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji.
"Srčana slabost najmasovnija je bolest, a dešava se kod ljudi koji su preživeli srčani udar, infarkt miokarda, i kao posledica ožiljka koji se napravi na srcu pa deo srca oslabi. Srčani mišić pumpa krv, ožiljak neće da pumpa krv i razvije se srčana slabost", objasnio je doktor.
Kako je naglasio, mnogo toga se može sprečiti preventivnim delovanjem.
"Sve je vezano za faktore rizika, za prepoznavanje sopstvenog rizika kako se događaj poput infarkta ne bi desio."
On je naveo podatak SZO kaže da je 30 odsto preminulih ljudi godišnje imalo srčano oboljenje, a u Srbiji je to oko 50.000 ljudi, među kojima ima i puno mladih.
To se ne bi dešavalo kada bi se samo malo vodilo računa o ključnim faktorima rizika, mišljenja je Ristić.
Vladimiru Voleniku je srce "puklo" kada je imao 39 godina. Naime, on je doživeo infarkt, a kao posledicu infarkta, dobio je dijagnozu srčane slabosti, za koju, po njegovim rečima, nije ni znao da je ima.
"Sve se desilo u godini korone. Prilikom radova došlo je do bola u grudima, malo sam to zanemario, ali kada sam otišao do VMA, uradili su EKG, ali ništa nisu pronašli. Ja sam imao jak bol, koji je bio gotovo neizdrživ. Sledeći put kada sam, nakon večere osetio veliki bol u grudima, seo sam u automobil, krenuo a zatim osetio bol u levoj ruci. Tada sam znao da je to infarkt", ispričao je Vladimir.
On je nepunih mesec dana bio u bolnici, od toga pet dana na intezivnoj nezi.
Doktor Ristić ističe da to što neko ima manje od 40 godina, ne znači da je zaštićen i da treba zanemariti osnovne faktore rizika.
"Mora se razumeti da masovne bolesti počinju čak i u detinjstvu", kazao je Ristić i još jednom istakao značaj preventivnih pregleda.
