Kod starijih osoba koje imaju problema s pamćenjem i mišljenjem, ponekad je teško prepoznati da li je u pitanju demencija ili depresija.
Oba su fenomena česta u kasnijoj životnoj dobi, a mogu se i preklapati – depresija može povećati rizik od demencije, dok demencija može dovesti do depresivnog stanja, piše Harvard Health.
Kod starijih osoba koje imaju problema s pamćenjem i mišljenjem ponekad je teško prepoznati da li je u pitanju demencija ili depresija.
Kada depresija liči na demenciju
Depresija kod starijih osoba može uzrokovati stanje poznato kao pseudodemencija – prividni pad intelektualnih sposobnosti koji zapravo proizlazi iz nedostatka energije i motivacije.
Ljudi koji pate od toga često su zaboravni, sporiji u kretanju i razmišljanju i mogu delovati povučeno i nezainteresovano. Međutim, za razliku od prave demencije, ovaj problem obično nestaje nakon početka terapije - uz poboljšanje raspoloženja, vraćanje energije, koncentracije i mentalne oštrine.
Kako prepoznati razliku?
Iako depresija i demencija mogu imati slične simptome, postoje razlike po kojima se mogu prepoznati:
• Stopa opadanja mentalnih funkcija - kod depresije, pogoršanje se događa brže nego kod Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije.
• Orijentacija – Osobe s depresijom obično nisu dezorijentisane, dok osobe s Alchajmerom često zaborave gde su i koji je datum.
• Pamćenje i pažnja – Kod depresije glavni problem je koncentracija, dok kod demencije dolazi do značajnog gubitka kratkoročnog pamćenja.
• Govor i kretanje - Osobe s depresijom nemaju značajnih poteškoća s govorom, pisanjem ili koordinacijom pokreta, dok su kod demencije te sposobnosti često narušene.
Svest o problemu
Depresivne osobe svesne su svojih problema s pamćenjem i često ih ističu, dok osobe s demencijom uglavnom ne primećuju niti reaguju na promene u mentalnim sposobnostima.
Ne postoji jednostavan, pojedinačni test koji može pouzdano razlikovati depresiju od demencije (u njenim ranim fazama).
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke procene koja uključuje detaljan razgovor s bolesnikom i porodicom, neuropsihološko testiranje, fizikalne i laboratorijske pretrage i snimanje mozga (CT, MRI, PET).
Budući da simptomi depresije mogu oponašati demenciju, lečenje depresije često se preporučuje pre postavljanja konačne dijagnoze demencije.
Ako je depresija u osnovi problema, odgovarajuća terapija može doneti značajno poboljšanje – osoba će ponovo biti prisutnija, angažovanija i mentalno bistra.
