Visoki krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, godinama može neprimetno nagrizati zdravlje a da ne izazove ijedan prepoznatljiv simptom.
Procenjuje se da značajan broj ljudi živi s povišenim vrednostima krvnog pritiska a da to i ne zna, sve dok ne nastupi ozbiljna komplikacija poput moždanog ili srčanog udara.
Najveći izazov u prepoznavanju visokog pritiska je upravo ta njegova podmuklost, piše Moje Vrijeme.
Osobe koje ne osećaju nikakve tegobe najčešće ni ne pomišljaju da bi trebal da mere pritisak.
Ali, stručnjaci upozoravaju: ako ste stariji od 40 godina, imate višak kilograma, ako u porodici postoje slučajevi hipertenzije, loše se hranite, pušite, ako konzumirate previše alkohola ili živite pod stalnim stresom, pripadate grupi s povećanim rizikom.
U tom slučaju, preporuka je meriti pritisak barem jednom godišnje, i to čak i ako se osećate sasvim zdravo.
Ponekad ipak postoje nagoveštaji
Postoje ipak i slučajevi kada telo upozori da nešto nije u redu. Pojava čestih glavobolja, zamućenog vida ili osećaja pritiska u grudima može ukazivati na visoke vrednosti krvnog pritiska.
Ipak, važno je znati da takvi simptomi nisu specifični i mogu se pojaviti i kod drugih stanja. Ako se javljaju učestalo, osobito, u kombinaciji s poznatim rizičnim faktorima, vreme je za posetu lekaru.
Merenje pritiska jedini je pouzdani način za otkrivanje hipertenzije.
Prema smernicama Mayo klinike, pritisak manji od 120/80 mm Hg smatra se normalnim. Vrednosti između 120 i 129 za sistolički pritisak uz dijastolički manji od 80 označava povišen pritisak. Ako prelazi 130/80 mm Hg, reč je o hipertenziji prvog stepena, dok vrednosti iznad 140/90 mm Hg označavaju drugi stepen. Posebnu pažnju treba obratiti na pritisak koji prelazi 180/120 mm Hg. Tada govorimo o krizi koja zahteva ozbiljnu i hitnu medicinsku intervenciju.
Kući normalan, u ordinaciji divlja
Zanimljiv je i fenomen belog mantila. To je situacija u kojoj osoba ima povišeni pritisak isključivo pri poseti lekaru, dok su vrednosti kod kuće uredne. Sumnja na takav oblik hipertenzije može se potvrditi celodnevnim holterom pritiska, uređajem koji automatski meri krvni pritisaka tokom dana i noći uz obavljanje uobičajenih dnevnih aktivnosti.
Sekundarna hipertenzija ukazuje na veći problem
Neke osobe razviju visoki pritisak iznenada i bez prethodnih rizičnih faktora. Tada se često radi o sekundarnoj hipertenziji. To znači da je uzrokovana nekim drugim poremećajem, poput bolesti bubrega, štitne žljezde ili hormonalnog disbalansa. Takve slučajeve je posebno važno prepoznati jer se lečenjem osnovnog uzroka može u potpunosti normalizovati i pritisak.
Ako posumnjate na povišene vrednosti, najbolje je početi voditi evidenciju merenja kod kuće i konsultovati se s lekarom.
Redovno praćenje vrednosti pritiska, zajedno sa zdravim životnim stilom, uključujući smanjenje unosa soli, vežbanje i prestanak pušenja, značajno doprinosi održavanju pritiska u zdravim granicama.
