Neprikladno oblačenje može dovesti do pregrevanja organizma, a prilagođavanje na promene vremena zavisi od zdravstvenog stanja svake osobe.

Tegobe mogu da se ublaže redovnom terapijom, zdravom ishranom, unosom dovoljno tečnosti i jačanjem imuniteta.

Temperaturne oscilacije mogu da imaju značajan uticaj na zdravlje, a nagli skok spoljašnje temperature najviše utiče na kardiovaskularne bolesnike, osobe sa visokim krvnim pritiskom, meteoropate, decu i stariju populaciju.

Primarijus doktor Biserka Obradović, specijalista opšte medicine objašnjava za "Blic zdravlje" da se svaka nagla vremenska promena, a koja je veća od 10 stepeni, teže podnosi.

Navodi i da ako živa u termometru pri naglom skoku prikazuje 30 stepeni, subjektivni osećaj kod ljudi je da je temperatura 35.

- Nagli skok spoljašnje temperature najlošije podnose kardiovaskularni bolesnici i hipertoničari.

Zbog više toplote šire se krvni sudovi, a širenjem krvnih sudova pada krvni pritisak. Mi smo danas na poslu imali mnogo ljudi sa vrtoglavicom zbog pada krvnog pritiska, kazala je doktorka i savetovala svima koji piju terapiju da je u saglasnosti sa svojim lekarom revidiraju.

Šta se dešava u organizmu kad naglo skoči živa u termometru

Kako objašnjava, pri naglom skoku spoljašnje temperature dolazi do velikog gubitka tečnosti zbog znojenja, pa ako se ne nadoknađuje, krv je gušća, a češći infarkti srca i šlog.

- Nagle promene vremena smetaju većini ljudi, a pored kardiovaskularnih i bolesnika sa hipertenzijom, najviše smetaju meteoropatama, koji čine više od 30 odsto stanovništva, ali i deci i ljudima u poznim godinama, koji se zbog hormonskog disbalansa teže prilagođavaju na promene vremena.

Podseća da još haraju virusne infekcije, a da su se njima već pridružile i alergijske reakcije na polen, s obzirom na to da toplo vreme provocira cvetanje mnogih biljaka. - Ljudi se i zbog toga osećaju malaksalo i teško dišu. Imamo i momenat prolećnog umora koji još nismo prevazišli.

Promena se odražava i na san, pa ako neko loše spava a došlo je do nagle vremenske promene, prema rečima naše sagovornice, upravo to i može da bude razlog.

- San je jako neophodan, i to od 6 do 8 sati. Jako je bitan, prvo za dobar imunitet, a naravno i za rad, jer nedostatak sna čini ljude umornim, dekoncentrisanim, bezvoljnim, napetim, nervoznim... Umesto radovanja lepom vremenu, svi se osećaju umorno i bezvoljno - primećuje doktorka Biserka Obradović.

Kako se izboriti sa naglim temperaturnim oscilacijama

Doktorka kaže da sve ove tegobe mogu da se prebrode uz zdravu ishranu bogatu voćem i povrćem, redovnim uzimanjem terapije, adekvatnim oblačenjem, unosom dovoljne količine tečnosti...

- U zimskom periodu smo unosili mnogo manje tečnosti nego što je potrebno, a neophodnbo je unositi više od 2 litre dnevno. Potrebna je umerena fizička aktivnost tokom dana. Ne treba unostiti energetske napitke, niti mnogo kafe i kofeinskih napitaka, jer jedna šoljica kafe izbaci 7 šoljica vode, a znamo koliko nam je voda neophodna za metabolizam, jer 70 odsto našeg organizma čini voda - kaže dr Biserka Obradović i napominje da moramo da jačamo imunitet.

- Sa jakim imunitetom su i alergijske reakcije blaže, lakše se izborimo sa virusima i bakterijima. Treba da gajimo i pozitivnu energiju. Ako mi biramo stres, stres bira bolest, objasnila je.

 

Napominje da neadekvatno oblačenje, odnosno pretopljavanje, može da dovede do pregrevanja organizma, a onda može doći i do toplotnog udara koji se manifestuje velikim znojenjem, vrtoglavicom, glavoboljom i na kraju može doći i do kolapsa.

Vreme prilagođavanja promeni vremena zavisi od osobe do osobe, a ponajviše od toga koliko je osoba zdrava, odnosno da li ima neke hronične bolesti. Doktorka Obradović navodi i da se meteoropate teže privikavaju, jer se kod njih hormon stresa luči u većim količinama.