Zajedno sa Uskrsom i Duhovima, Božić se ubraja u tri najveća hrišćanska praznika.
Jerusalimska patrijaršija, ruska, srpska, makedonska, gruzijska i ukrajinska crkva primenjuju stari, julijanski kalendar, pa će Božić proslaviti 7. januara.
Božićno slavlje traje nekoliko dana - kod rimokatolika sve do praznika Sveta tri kralja, 6. januara.
Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, koga je rodila Devica Marija bezgrešnim začećem putem Svetog duha u gradu Vitlejemu.
Budući da se u Novom zavetu ne navodi kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Uskrs. U prvo vreme postojanja hrišćanske crkve, Božić i Bogojavljenje su proslavljani u isti dan, a praznik je nazivan Epifanija.
Božić je počeo da se slavi u Rimu, prema mnogim izvorima, na dan kada se prethodno slavilo rođenje paganskog boga sunca Sola.
Danas, 25. decembra, u podne, papa u Vatikanu s lođe Crkve Svetog Petra drži govor i daje blagoslov Urbi et orbi (gradu Rimu i celom svetu).
