Manastir Sopoćani kod Novog Pazara, nalazi se na UNESCO-voj listi zaštićenih spomenika kulture, zajedno sa Starim Rasom. Freske ovog manastira smatraju se pravim remek delom.
1961.g. sopoćanski živopis Uspenja Presvete Bogorodice predstavljen je na Svetskoj izložbi u Parizu i proglašen na najlepšu fresku srednjeg veka na svetu!
- Sopoćansko slikarstvo je proizvod najboljih slikara koji su u to doba radili u pravoslavnom svetu - govorio je istoričar umetnosti, akademik Vojislav J. Đurić, zahvaljujući kome je predivna freska predstavljena u Parizu. - Slikarstvo srpskih kraljevskih zadužbina i katedrala u 13. veku popunjava, u celini istorije vizantijskog slikarstva, onu prazninu koja je nastala latinskim osvajanjem Carigrada i razaranjem Vizantije.
U Sopoćane, decenijama, posetioci stižu sa svih kontinenata da vide freske iz 13. veka naslikane tako da dočaravaju dubinu prostora i plastične, trodimenzionalne, likove što je postupak koji će se u Evropi pojaviti tek nekoliko vekova kasnije, u italijanskoj renesansi. Sopoćanski majstor bio je i prethodnik "vizantijske renesanse Paleologa", koja je posle njega počela da vraća antička iskustva u romejsku umetnost.
- Veliki sopoćanski slikar bio je izvanredno obdaren za monumentalnu kompoziciju, gotovo svaka scena je masovna, prebogata figurama, čime se bitno razlikuje od onih u prethodnom slikarstvu - uočio je dr Đurić.
Njegovo najmonumentalnije ostvarenje je kompozicija Uspenja Bogorodice
[caption id="attachment_19976" align="alignnone" width="500"]
Foto: Wikipedija[/caption]
. Ogromnih je razmera, a svaka strana premašuje šest metara. Veliki sopoćanski umetnik težio je da smesti figure i kompozicije u prostor, što je dosledno i sproveo: postupkom poznatim pod nazivom "obrnuta perspektiva" dočarava se svojevrsna treća dimenzija. Posmatrači i vernici kada god se nađu u hramu postaju učesnici svetih događaja, jer su obuhvaćeni prostornošću. Za srednjovekovnog čoveka morao je ovaj efekat imati posebnu draž. Došavši na molitvu, on bi se odmah našao u "višnjem Jerusalimu" u kome borave sveci i pravednici.
Sopoćansko slikarstvo je od monumentalne prozračne zgrade hrama stvorilo simbol raja na zemlji, ukazuje prof. dr Mileta Prodanović, slikar i pisac:
- Duh prožimanja dva sveta, toliko vidljiv na Uspenju Bogorodičinom, prenosi se na celo slikarstvo sopoćanskog naosa. Narativne kompozicije i naročito ritmični poredak moćnih pojedinačnih figura na pilastrima proroka, svetih ratnika, praotaca, episkopa i đakona, stvaraju utisak da su se svi naslikani okupili ovde, na jednom mestu, da prisustvuju, misteriji pretvaranja vina u krv, da stvore "nebo na zemlji" i na trenutak omoguće nama, prolazima i nevrednima, da osetimo svu snagu obećanja sadržanog u Isusovoj misiji.
Sopoćani, zadužbina kralja Uroša Prvog Velikog, zvanog i Hrapavi, prikazuju drugačiju sliku srednjovekovne Srbije od stereotipa zemlje ratova, spartanski skromnih i surovih ratnika.
- Kralj Uroš Prvi, kao osnivač manastira i poručilac umetničkih dela, morao je svojim zahtevima i izborom umetnika vrlo mnogo uticati na njihov izgled - naglašavao je akademik Đurić. - Kao čovek svog vremena, vešt i okrutan ratnik, spretan diplomata i organizator, obrazovan i pokrovitelj umetnosti, zadojen tradicijom, ali i širokogrud prema novinama, on je kao utemeljivač svoje velike zadužbine sigurno želeo da ona bude iznad svih koje su pre nje bile podignute. I u tome je uspeo.
-Sopoćani su u toj meri osobeni po duhu i stilu, a tipični samo za 13. vek, da je u njima, kao i u svim delima velikih tvoraca, jedino moguće naslutiti ono što će docnije doći, u ovom slučaju ono što će, prerađeno, kasnije predstavljati obeležja slikarstva epohe Paleologa - govorio je Vojislav J. Đurić.
