Tokom razgovora koji su trajali tri sata Kijev je sa jedne strane govorio i o mogućem neutralnom statusu, a Moskva čak nagovestila da će redukovati vojne aktivnosti u dve oblasti i fokusirati se na front u Donbasu. Ipak, dok se borbe na terenu nastavljaju, a Zapad skeptično posmatra najave Rusije, analitičari ocenjuju da je susret u Turskoj doneo samo ograničeni pomak, te da je jedini napredak taj što se nije govorilo u formi ultimatuma.

U mirovnu misiju dve zaraćene strane krenule su samo četiri dana nakon što je Rusija izvela napad na Ukrajinu. Ti prvi razgovori održali su se u susednoj Belorusiji, u napetoj atmosferi, dok su sa terena stizale informacije o granatiranju velikih gradova. Pomaka nije bilo, a rezultati su se i u narednih nekoliko rundi svodili samo na otvaranje humanitarnih koridora.

U više od mesec dana sukoba, dok su se razne zemlje nudile kao medijatori, Kijev i Moskva nisu odustajali od svojih zahteva. I jedna i druga strana tražile su bezbednosne garancije, a najnovija runda pregovora, koja je održana u Turskoj, prema rečima domaćina, donela je i najveće pomake do sada. Međutim, i dalje bez konačnog prekida vatre.

Šta je dogovoreno u Istanbulu?

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan od početka rata u Ukrajini nudio se kao posrednik. Govoreći o "istorijskoj odgovornosti", dve delegacije ugostio je pre nekoliko dana u palati Dolmabahče, a Turska radi i na organizovanju novog susreta šefova diplomatija Ukrajine i Rusije Dmitrija Kulebe i Sergeja Lavrova.

I dok se to ne dogodi, pažnja je usmerena na ono što bi mogao da bude rezultat pregovora u Istanbulu. Naime, dok je ruska strana iznela nameru da preduzme dva koraka za deeskalaciju situaciju u Ukrajini, jedan vojni, a drugi politički, Kijev tvrdi da je spreman da pristane na neutralan status. Kako piše BBC, reč je o međunarodnom mehanizmu u kom će zemlje garantovati da će zaštiti Ukrajinu u budućnosti. Zauzvrat, Kijev se neće pridružiti NATO, što je i ključan ruski zahtev.

Šef ukrajinske delegacija u pregovorima sa Rusijom David Arahamija rekao je da Kijev predlaže održavanje konsultacija sa Rusijom o statusu Krima u narednih 15 godina. On je naveo da će Ukrajina pristati na neutralan status ako zaživi sistem bezbednosnih garancija koji zahteva, a uz to je dodao je da bi među zemljama koje bi garantovale bezbednost Ukrajine mogli da budu Izrael, Poljska, Kanada i Turska, prenosi Rojters.

Arahamija je rekao i da bi taj neutralan status Ukrajine podrazumevao da u toj zemlji ne bude stranih vojnih baza. Istakao je da je za finalni sporazum neophodno da na celoj teritoriji Ukrajine na snagu stupi sporazum o potpunom prekidu vatre sa Rusijom, kao i da je sve to predočeno ruskoj strani i da se čeka odgovor Moskve.