Dan borbe protiv nasilja nad starijima prvi put je u svetu obeležen 15. juna 2006. godine, a inicijator njegovog obeležavanja bila je Međunarodna mreža za prevenciju nasilja nad starijima (INPEA). U Srbiji je prvi put ovaj datum obeležen 15. juna 2007. godine na inicijativu Crvenog krsta Srbije i mreže HumanaS.

Ujedinjene Nacije su na zasedanju Generalne Skupštine održanom 19.decembra 2011. godine u Njujorku rezolucijom 66/127 zvanično prepoznale zlostavljanje starijih kao javno-zdravstveni i socijalni problem u celom svetu koji ugrožava zdravlje starijih i krši njihova ljudska prava. Problem zahteva reagovanje međunarodne zajednice pa je 15. juni kao Dan borbe protiv nasilja nad starijima uvršten u kalendar Ujedinjenih nacija.

Nasilje nad starijima prvi put je pomenuto 1975. godine kao zlostavljanje bakica (granny battering) u Britanskom naučnom žurnalu. Uprkos podatku da je nasilje nad starijim osobama prvi put spomenuto pre 45 godina ono je još uvek nedovoljno istraženo, a prikupljanje i obrada podataka još uvek ostaju na nivou sporadičnih inicijativa.
Podaci pokazuju da 1 od 6 starijih osoba doživi zlostavljanje svakog meseca, a da se tek 1 od 24 slučaja nasilja nad starijima prijavljuje!

Zlostavljanje starijih je često skriveno i ignorisano i dugo se smatralo da je ono privatna stvar. Daleko manje se prijavljuje nego što se dešava.
Otvorenom akcijom  i video-izjavama nekih starijih osoba i stručnjaka trebalo bi uključiti javni i civilni sektor, profesionalce i same starije, da tokom cele godine rade na registrovanju slučajeva koji su zlostavljani ili kojima treba pomoć a ne prijavljuju, kao i da rade na uspostavljanju strogog zakona protiv diskriminacije i svih oblika zlostavljanja starijih osoba.
Na svetskom istraživačkom nivou utvrđene su sledeće kategorije koje se definišu kao zlostavljanje:
psihološko – uvrede, optužbe, prinude, ignorisanje, posmatranje s visine; fizičko – udaranje, štipanje, batine, pretnje nasiljem i smrću;
seksualno – silovanje, silovanje u pokušaju, neprimereno dodirivanje i neadekvatan lascivan rečnik;
finansijsko – iskorišćavanje zarad ostvarenja finansijskog dobitka, na primer uzimanje štednje bez dozvole ili onemogućavanje pristupa prihodu ili imovini
zanemarivanje – uskraćivanje namirnica ili davanje neadekvatne hrane, napuštanje, uskraćivanje higijenskih radnji ili čiste odeće, izlaganje socijalnoj izolaciji;
strukturno – sistemsko zlostavljanje u kome društvo odriče vrednost starijim muškarcima i ženama.

Poslednje istraživanje na temu zlostavljanja starijih u Srbiji  sproveo je  Crveni krst Srbije 2016. godine u 9 opština u Srbiji, a u kome je učestvovalo 616 starijih osoba. Istraživanje je pokazalo: da je 18,6% starijih osoba doživelo neki oblik zlostavljanja tokom trećeg i četvrtog životnog doba.

Nasilju su u skoro svim njegovim formama više izloženi stariji koji imaju niži nivo socijalnih aktivnosti, funkcionalno su zavisni i hronično bolesni.

Tokom epidemije COVID-19 starije osobe su posebno bile pod rizikom od ejdžizma, finansijskog zlostavljanja i zanemarivanja. Ovo je još jedno podsećanje koliko je važno da čitavo društvo bude uključeno u borbu protiv svih oblika zlostavljanja starijih, naročito uz svest o tome da se životni vek produžuje i da naša društva postaju sve starija. Ljudska prava starijih danas su ljudska prava nas sutra.
Podržimo starije na svaki način i koliko god možemo, obezbedimo im svojom pažnjom, dostojanstveno starenje!