Francuska književnica i profesor književnosti Ani Erno, rođena je 1. septembra 1940. godine. u Francuskoj.

Odrasla je u malom gradu u Normandiji. Dolazi iz radničke porodice, ali su njeni roditelji imali svoj kafić – prodavnicu namirnica. Studirala je na Univerzitetu u Bordou. Završila je dva fakulteta – Univerzitet u Ruanu i Univerzitet u Bordou.

Svoju književnu karijeru započela je 1974. godine autobiografskim romanom „Less Armoiersvides“.

Iste godine, osvaja nagradu Renodo za njeno drugo delo „La place“ u kome je opisala svoj odnos sa ocem, kao i o odrastanju u malom gradu u Francuskoj.

"A woman story“, „A man’s place“, „Simple passion“ prepoznate su od Njujork Tajmsa kao znamenite knjige. „A woman story“ je poslednja knjiga koja je bila nominovana za nagradu Los Angeles Times Book Prize.

Osvojila je „Premio Hemingway“ nagradu 2018. godine, a 2019. je nominovana za „Booker Prize“.

Po romanu književnice trenutno se snima film, koji se bavi arbotusom, a režira ga Odri Divan.

Ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost, kako piše Gardian, najveće priznanje dobila  je za hrabrost i kliničku oštrinu kojom otkriva korene otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja.

Spisateljica se 2019. u intervjuu prisetila svog boravka u Beogradu 1997. godine, kada je predstavljala svoje knjige "Jednostavna strast" i "Mesto pod sun-cem".  To joj je sećanje pobudilo veliko žaljenje dva leta kasnije, kada je zamišljala kako grad izgleda pod bombama - rekla je tada Ani Erno.

Nobelovka je čitala pisce s naših prostora, a to je, pre svega, bio Danilo Kiš, zatim roman Mirka Kovača, životopis Malvine Trifković.

Književnica kaže da sve što je napisala potiče iz njenog životnog iskustva, iz onog što je videla, proživela, iz svega što i dalje proživljava. U tom smislu, poreklo i tematika moje literature jesu autobiografski - kazala je Ani Erno.

- Ipak, nije mi cilj da pišem o sebi, niti da opisujem sopstveni život. Služim se svojim životom i onim što mi se desilo kao društveno biće, kao žena, koristim ga kao polje za istraživanje da bih na svetlost dana iznela određenu istinu. "Ja" koje upotrebljavam, jeste reč koja u jednakoj meri označava drugog koliko i mene samu. U knjizi "Godine" takvo "ja" se ne pojavljuje, umesto njega nalazimo reči mi, oni ili one, jer sam sigurna da nas definiše zajednička istorija - navela je Ani.

Ona o razlici između stvarnosti i fikcije kaže:

- Velika razlika između stvarnosti i fikcije je u tome što ona prva – čak i onda kad je samo zamišljamo – ima moć da nas zaprepasti, naročito kad je tragična. Možemo probati da zamislimo budućnost, ali ona nas uvek iznenađuje. Stoga može izgledati da je dokument nadmoćan u odnosu na fikciju, ali s vremenom, bila reč o filmu ili o knjizi, biće shvaćen, prihvaćen manje-više kao fikcija - rekla je nobelovka.