U korist digitalnog, polako se smanjuje obim tradicionalnog bankarstva. Sve više građana koristi uslugu mobilnog bankarstva, sada ih je 3 i po miliona, a broj onlajn transakcija je dupliran.
Sve je manje šaltera za neposredan rad sa klijentima.
Ali, neki građani, posebno penzioneri, nisu dovoljno obučeni za elektronske usluge. Iz Udruženja banaka navode da šalteri neće potpuno nestati, zbog onih kojima je lični pristup neophodan.
Evo i jednog primera o korišćenju te opcije među starijom populacijom.
Tako mobilno bankarstvo koristi oko 30 % penzionera, po procenama Udruženja iz Pčinjskog okruga, a pomažu im mlađi članovi porodice. U manjim sredinama, manje je i ekspozitura.
"Da bi penzioneri mogli da dođu i izvrše neke transakcije, oni moraju iz Bujanovca da dođu u Vranje, s tim što to ipak košta, i on kad dođe i izvrši transakciju i banka naplati svoj deo normalno da tu penzioneri se osećaju oštećeni", kaže Dragan Stamenković, iz Udruženja penzionera Bujanovca.
"Sada se postavlja pitanje, da li treba ti penzioneri da se nauče da ovladaju tom tehnikom, jer i ako ovladaju, pošto će je retko koristiti, vrlo brzo će je i zaboraviti", ističe Stojče Pavlović, iz Udruženja penzionera Vranja.
Neke banke su se orijentisale isključivo na digitalno bankarstvo, više nemaju šaltere.
"Bez obzira što šalteri ne postoje, klijenti imaju operativnu podršku u dnevnim aktivnostima, ja bih samo naglasila da je proces korišćenja aplikacija vrlo jednostavan", navodi Sonja Zdjelar, direktorka ekspoziture jedne od takvih banaka u Somboru.
"U ekonomiji se ide na smanjivanje troškova, troškovi radne snage su nešto što je najlakše smanjiti, pogotovu u sferi elektronskog, odnosno internet bankarstva i automatski se smanjujuje broj ljudi koji radi na šalterima, a samim tim i broj otvorenih šaltera", navodi prof. dr Petar Veselinović, ekonomista, ali i dodaje da će „uvek postojati građani koji će imati potrebu za šalterskim bankarskim uslugama i banke će to morati da imaju u vidu".
"Sveprisutni trend digitalizacije je tu oko nas, spram tog trenda i bankarski sektor se prilagođava, zapravo prilagođava se potrebama klijenata. Razumemo potrebe pojedinih klijenata da odu u ekpozituru i naravno ekspoziture kao prodajno mesto neće nestati, samo će njihov broj sigurno biti manji upravo iz ovog razloga koji sam naveo", kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Za 10 godina u Srbiji se broj banaka smanjio za trećinu, manje je zaposlenih za oko 6.000, a filijala za 40%, zbog ukrupnjivanja kapitala i trenda digitalizacije.
