Pisac Boris Bek, govoreći na temu eutanazije, kazao je da je smisao upravo ključ života i da je život dan pa ga niko ne može ni oduzeti, a da svaki čovek ima svoju sudbinu.

Treba li ljudima koji nepodnošljivo pate pomoći da dostojanstveno umru ili je sadašnja praksa dobra, neka su od pitanja o kojima se polemisalo u emisiji Nedeljom u dva na HRT-u.

Kako je rečeno u emisiji, sve više zemalja u Evropskoj uniji legalizuje eutanaziju, uskoro će to učiniti i Slovenija, dok u Hrvatskoj ta praksa nije dozvoljena.

Pomognuto samoubistvo  legalizovano je u Švajcarskoj gde svi građani EU-a koji ispune uslove mogu otići i počiniti ga.

U Švajcarskoj je prošle godine dvoje građana Hrvatske tako skončalo život a još osmoro ih se prijavilo i čekaju odgovor, navedeno je.

Argumente protiv eutanazije ponudio je pisac Boris Bek čiji je stav da se zalaganjem za eutanaziju ljudima unapred ukida pravo na smisao života.

‘Gledaj, to ti je ionako besmisleno pa ćemo te ubiti’

– Mi kažemo, gledaj, to ti je ionako besmisleno pa ćemo te ubiti. Ja ću opet povući paralelu između pobačaja i eutanazije, zato što se govori o pravu, ali pravo uvek postaje dužnost. Jer ako žena ostane u drugom stanju, recimo s trećim detetom, onda muž kaže, pa gledaj, to je treće dete, mi to ne možemo priuštiti. Šef će reći, pa baš smo mislili ponuditi napredovanje. Baka će reći, ja ti ga neću čuvati. I zapravo je žena izložena pritisku. Tako i osoba koja leži, koja je slaba, koja umire, koja je u bolovima i koja nema objektivnu životnu perspektivu, a zauzima krevet, tamo ljudi padaju od umora s nogu, zauzima nekome mesto. Šta da radi? Isključite me, objašnjava Bek.

 

Bek je takođe pojasnio da je eutanazija prevara sama po sebi, jer ta reč znači ‘dobra smrt’.

A smrt, ističe, nikada nije dobra, jer nas uništava i naše je postojanje smrću uništeno.

 

Smatra da je rasprava o eutanaziji zapravo vapaj za smislom.

Ljudi koji su na kraju života, trpe, neizlečivo su bolesni ali želeli bi smisao. A sa smislom možemo sve podneti, dok čovek koji ne oseća smisao ne može podneti ništa.

Čovek, prema Beku, ima svoju sudbinu i život nam je dat pa ga sami ne možemo ni oduzeti.

Ako je hrišćanstvo zadnja brana eutanaziji, kaže Bek, rado će biti hrišćanin.

Povukao je i analogiju s gladnima u Africi koje bi "po logici eutanazije trebalo bombardovati da se više ne pate".