Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40. dan od Božića.
Sretenje se slavi kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put u hram uvela novorođenog Hrista da ga posveti Bogu a prema kanonu SPC Sretenje je svrstano u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika.
Praznik se slavi od vremena cara Justinijana, u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom.
Sretenje u Srbiji se proslavlja i kao krsna slava.
Verovanje na Sretenje
Na dan ovog praznika u srpskom narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto, pa je, kako se veruje, moguće predvideti kakvo nas vreme čeka.
Verovanje kaže da ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi se uplašeni od sopstvene senke vrate u zimski san, da će zima potrajati još šest nedelja.
Jedan od ustaljenih običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.
Dan državnosti
Dan državnosti Republike Srbije je državni praznik koji se praznuje 15. i 16. februara, a ustanovljen je u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak, kao dan sećanja na početak Srpske revolucije.
Dan državnosti obeležava se i u slavu dana kada je u Kragujevcu 1835. godine na Sretenjskoj skupštini izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije — Sretenjski ustav.
Ovaj datum je najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.
Prvi ustav Srbije bio je jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je Srbiji prva na Balkanu ukinula feudalizam, što predstavlja najistočniji uticaj Francuske revolucije.
Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije.
Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.
