U 75. godini probudio se sa jakim bolom ispod levog ramena koji nije prolazio. Nakon pregleda, dijagnostikovana mu je degenerativna bolest diska.

Sa 127 kilograma, imao je i niz drugih zdravstvenih problema, uključujući predijabetes, apneju u snu i visok krvni pritisak. Lekar mu je rekao da mu je zdravlje ozbiljno narušeno i da će ostatak života verovatno provesti u bolu ako nešto ne promeni. Preporučio mu je plivanje tri puta nedeljno.

Objasnio je doktoru da ne voli vodu, ali, s obzirom da mu je lekar rekao da mora da bira, da živi ili da odustane, on je odlučio da pokuša, piše Biznis insajder (Business Insider).

U početku mu je bilo previše teško, ali nije odustao i već nakon nekoliko meseci, uspevao je da prepliva i do milju dnevno.

"Shvatio sam da samo vežbanje nije dovoljno, pa sam promenio i ishranu. Prešao sam na mediteranski režim ishrane i prestao da pijem alkohol, osim povremeno u društvenim prilikama. Jedna promena vodila je drugoj. Kako sam postajao zdraviji, postajao sam i aktivniji u svakodnevnom životu. Počeo sam da planinarim i pratim broj koraka, sa ciljem od preko 15.000 dnevno. Kada više nisam mogao da nađem partnere za tenis, jer su svi prešli na piklbol, pridružio sam se lokalnom klubu. Brzo sam se zaljubio u ovaj sport i počeo da igram šest dana nedeljno", rekao je Vorden.

Imao je časove, a trener ga je pitala da li želi da postane trener.

"Nikada ranije nisam, ali sam odlučio da pokušam. Završio sam šestomesečni program obuke i postao trener. Za nekoliko nedelja obeležiću četvrtu godišnjicu rada kao trener i uživam u svakom trenutku. Na kraju sam se preselio i sada živim preko puta kluba u kojem radim. Najstariji sam trener u timu i treniram šest dana nedeljno, često tri do četiri sata dnevno. Radim sa ljudima svih uzrasta, a volonterski pomažem i u lokalnom centru za starije osobe", kazao je on.

Pročitajte OVDE tužnu priču jedne Resničanke - ostavljenu da sama brine o sebi.

Takmičenja su važan deo klupske kulture, pa se prirodno uključio i u njih.

Sa kolegom iz kluba osvojio je zlatnu medalju na regionalnom turniru, što im je dalo dodatno samopouzdanje.

"Prošle godine osvojili smo i bronzu na Hantsmenovim svetskim seniorskim igrama, a ove godine planiramo da se ponovo takmičimo sa ciljem osvajanja zlata. Kako sam počeo više da razmišljam o dugovečnosti, primećivao sam da se dve stvari stalno ponavljaju - služenje i zajednica. Oboje sam pronašao u piklbolu. Dok sam ranije kao kuvar imao milione gledalaca, ali malo bliskih odnosa, danas imam mnogo prijatelja i bezbroj svakodnevnih kontakata. Nikada nisam bio srećniji", naveo je on.

Kako kaže, jedna od najvećih radosti u starosti je učenje novih stvari.

"Čitam oko dve knjige nedeljno, učim da razmnožavam biljke i pohađam onlajn kurs o veštačkoj inteligenciji. Učestvujem i u projektima pomoći zajednici, uključujući pripreme za šumske požare u mom kraju. Verujem i da je važno imati ciljeve u svakom životnom dobu. Pre skoro dve godine postavio sam sebi cilj da napišem knjigu, koja je sada skoro završena.Starenje nije onakvo kakvim sam ga zamišljao. Osim artritičnih kukova, osećam se bliže četrdesetim nego osamdesetim. Budim se ujutru i kažem: 'Živ sam. I učiniću da se dan desi meni, a ne ja njemu'", zaključio je Vorden.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.