Kada je bila mala, vršnjacima je smetalo njeno znanje. Kada je odrasla, smatrali su je jednom od najumnijih žena Srbije.
Govorila je sedam jezika i izvrsno poznavala književnost i umetnost. Pisala novele, studije, eseje. Prva žena akademik u Srbiji.
Živela je sama, bez muža, dece, izdržavala se sopstvenim radom, portret žene koji nije ni malo uobičajen za početak dvadesetog veka.
Borba između muškog i ženskog principa.
U javnosti je uvek predstavljala svoju snažnu stranu, gotovo mušku. Nisu je zanimali poslovi domaćice, kao ni kuvanje, jela je po kafanama, a svoje učenice je volela da vodi po fudbalskim utakmicama.
Karakteristike koje je pripisivala ženama, poput ogovaranja i praznih naklapanja, Isidora nije mogla da podnese.
Ženski likovi u knjigama
Isidora je pomno pratila kako se predstavljaju ženski likovi, pa je tako prokomentarisala ženske likove u delima Ive Andrića: " Primitivna, putena, jednolika žena je tu da bi je muškarac vijao, mamio, plašio, lovio i imao; ili da muškarcu pričini neko stradanje i tako krene u njemu pogano ili pravo junaštvo. Žene su sakrivene, sporedne, ispod života, i nisu ličnosti nego jedino pokretne snage."
Najdublje, ženske težnje, krila je duboko u sebi, što će u otkriti u intevjuu, Milošu Crnjanskom.
Tokom razgovora, želeo je da dobije potvrdu od nje da je srećna u svojoj samoći, međutim, Isidora ga je iznenadila odgovorom.
"Sa feminističkim naporima se prvo identifikovalo bilo: zbrisati kuću, tiraniju domazluka i porodice, a ja mislim da bih, kao i svaka žena, mogla biti srećna samo u porodici.”
Žensko pitanje i emancipacija je bilo jedno od vodećih pitanja početka 20. veka, a Isidora nipošto nije bila klasična feministkinja, čak se divila pojedinom "tipično muškom" razmišljanju.
„Mene je vaspitao muškarac, otac. A to je ostavilo traga na mom karakteru i stvaralaštvu. Ne volim prazna naklapanja. Ako nema šta da se kaže, bolje je ćutati.”
