Vuk Karadžić je bio srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih pesama i pisac prvog rečnika srpskog jezika. On je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a nakon sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine.

Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Reformama Vuka Karadžića u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, a srpski jezik je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Tako se kao najvažnije godine Vukove reforme ističu 1818, 1836, 1839, 1847 i 1850.

Ovo su neke od najpoznatijih i najumnijih citata koje je Vuk Karadžić zabeležio i izgovorio za svojega života:

-Ko priznaje, pola mu se prašta.

-Dobro je znati šta ljudi misle i govore, ali ne treba svakoga goniti koji što protivno rekne. Osobito ljude koji, po nesreći, imaju pravo...

-Bez društva nema junaštva.

-Tuga i ljubav ne mogu se sakriti.

-Ko vraga svećom traži, taj će ga i naći.

-Ako svako uradi onoliko koliko je sposoban, neće narod propasti.

-Ako komšijska kuća gori, ti pazi na svoju.

-Ljubav je lepa, ali je slepa.

-Ne boj se smrti, nego zla života.

-Sa svojom štulom nisam mogao misliti ni na konja ni na rat, te sam morao, hteo ne hteo, navikavati, koliko sam mogao, na sedenje kod kuće. Da nisam imao štulu, bio bih, možda, poginuo od Turaka, kao mnogi moji vršnjaci, a moja štula me je naterala da tražim mira, da mirno čitam knjige, da mirno zapisujem na hartiji ono što sam čuo i video okom. Isto toliko koliko štula, zadržavala me je na mestu i moja žena...

Mudre reči i pouke patrijarha Pavla: Nema čoveka bez greha, niti bez dobrog dela

-Ludi boj biju, a mudri vino piju.

-Glad očiju nema.

-Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.

-Kada se stara klada upali i matori panj raspali, dugo drže vatru.

-Ko drugom jamu kopa, sam u nju upada.

-Ne brini ti, moj brajko, hoće li narod propasti ili neće, nego radi ono što si ti kadar! Pa ako svaki uradi onoliko koliko je kadar, neće narod nikad propasti.

-Davljenik se i za slamku hvata.

-Nesta blaga, nesta prijatelja.

-Bez muke nema nauke.

-Jezik laže, srce istinu kaže.

-Ako ne počneš, nećeš ni završiti.

-Ne da se, ali će se dati. (iz pisma Mušickom, 1818)