Filmski snimatelj Vujadin Mićunović Vuja, pored toga što je više puta dokazao da je rođen za svoj posao, tražen i kao profesionalac i kolega, savršeno i odgovorno obavlja i ostale dužnosti, kao porodični čovek i prijatelj , a svoje humane aktivnosti krije i ne napušta, već godinama . O njima zaista retko govori , one ga ispunjavaju i daju mu elan za život i stvaranje.
Za portal Penzionisani.rs, pristao je da kratko ispriča kako i pored dugogodišnjeg ogromnog poslovnog angažmana, kako za Zastava film, kuću u kojoj radi već decenijama, tako i kreativnog bavljenja snimanjem i fotografijom, za šta ima već nekoliko visokih priznanja, stalno obilazi starije ljude kojima je potrebna pomoć i pomaže životinjama po azilima.

Sve je to za njega hobi. Ne predstavlja mu problem, i pored nedovoljno vremena za odmor i porodicu. Kaže da se sve uklapa, samo ako želite.

[caption id="attachment_26636" align="alignnone" width="629"] Foto: Snežana Krstić[/caption]

-To je zadatak koji sam sebi dao i još davno rešio da za to uvek imam vremena.  Volim stariju populaciju, imam ogromnu ljubav za njih još iz detinjstva. Volim ljude, svakako. A obožavam životinje. Posebno pse. S jedne strane ne propuštam izložbe pasa i poznajem sve rase, a sa druge, znam više prihvatilišta i ne samo da odlazim tamo već dugo, već i animiram prijatelje da se "late" ovih humanih aktivnosti, pomaganja, kad god mogu. Svi smo mi jedno. A može se stići, sigurno, I sa najmanjim ulogom. Veoma znači, i njima i nama!
-Što se starih ljudi tiče, svako od nas ih ima u okruženju, bližem ili daljem, stvar je prepoznavanja i potrebe. Stari ljudi su uglavnom usamljeni i osećaju veliku radost kada ih samo pozovete da ih bilo šta kratko pitate a posebno još i popričate sa njima ili "skočite"na sekund da im doturite neku sitnicu. Upoznao sam neke od njih preko svojih roditelja davno, kada nisu bili stari!
Mnogi su još tu a imaju i svoje prijatelje. Danas se krug proširio i mogu reći da imam još jednu divnu, "čitavu familiju starih prijatelja" koji mi puno znače, a mislim da i ja njima značim, kaže skromni, fantastični čovek, Vujadin Mićunović.
Na pitanje kako postiže da svoj krajnje odgovorni posao obavlja najbolje moguće, kaže da je posao uvek prvi, a da li se porodica buni kada ga nema kući, zbog svih obaveza i tako bogatog dana, kaže:
- Moja supruga sve to lepo razume i oseća, ona je takođe aktivna, a deca su već odrasli ljudi, školovani i zaposleni. Na njih sam ponosan, i gledajući kako im roditelji žive i razmišljaju, verovatno je normalno da i ne pitam šta o tome misle.
-Kada odem u penziju jednog dana, a to je već za koju godinu, nastaviću da uživam, što u svojoj kameri i fotoaparatu, što u najdivnijim bićima na svetu i razmeni energije koja me čini uvek mladim, kako mi to mnogi kažu.

[caption id="attachment_26635" align="alignnone" width="613"] Foto. M.Paunović[/caption]

-Bitna je mladost duha, a nju, valjda, ima svako ko pruža koliko može. Zato smo i ovde, priča Mićunović, koji ovih meseci priprema veliku izložbu svojih najboljih fotografija, nastalih u toku proteklih nekoliko godina, po raznim destinacijama, kao retrospektivu svoje kreativnosti.
Želimo mu još jedan u nizu uspeha.