Kremiranje je širom sveta sve popularnije, a šta se može uraditi s urnom ili pepelom pokojnika, zavisi od zakona u određenoj zemlji koji nisu svuda isti u toj oblasti.
Tako se, na primer, u susednoj Hrvatskoj urne u koje se stavlja pepeo pokojnika nakon kremiranja, polažu u za to predviđena mesta, pa je u Zagrebu na primer na Gradskim grobljima za urne predviđeno ukupno 22.251 mesto.
A evo i gde se sve sme držati urna a gde prosipati pepeo iz nje, piše Mirovina.hr.
U Hrvatskoj su inače u poslednje tri godine od ukupnog broja ispraćaja i sahrana, čak oko 60 posto činili ispraćaji s kremacijom. Ovo je sve popularniji način oproštaja od pokojnika, a nakon kremacije se pepeo stavlja u urne.
Urne s pepelom pokojnika se mogu polagati bilo gde, odnosno na bilo koje grobno mesto, a cena polaganja je od 100 do 200 evra. Takođe, urne onih koji su svoje telo donirali medicini se polažu u obiteljsku grobnicu ili u zajedničku Grobnicu donatora tela.
Zanimljiva informacija koju su kazali iz Gradskih groblja u toj zemlji je i ta da nije posebno propisano gde se mogu čuvati urne. Ipak, u podružnici Gradskih groblja može se ugovoriti usluga ‘čuvanje urne u Gaju urni’ dok se ne stvore uslovi za njeno polaganje. S druge strane, urna se može čuvati kod porodice bez vremenskog ograničenja.
Prosipanje pepela iz urne je moguće na posebnim mestima na grobljima, ali i kao u filmovima, na nekim drugim lokacijama, na primer, u mora ili reke, po šumama, livadama, planinama i drugim mestima koja su bila poslednja želja pokojnika.
U Srbiji, nasuprot tome, posle kremacije zabranjeno je prosipanje pepela iz urne na neka mesta, bilo da je preminuli ostavio zavet najbližima ili bi se porodica odlučila na simbolično prosipanje pepela na neko za života značajno mesto preminulog.
Aktuelni propisi to zabranjuju a po važećim zakonima iznošenje urne van groblja je zabranjeno.
U poređenju sa klasičnom sahranom, interesovanje za kremaciju poslednje decenije i u Beogradu je konstantno u porastu. U deset beogradskih grobalja u nadležnosti JKP Pogrebne usluge prošle godine se na pet klasičnih dešavala jedna sahrana putem kremacije.
Nakon obavljene kremacije, predviđeno je da se kremirani posmrtni ostaci smeštaju u grobove, grobnice ili kasete. JKP Pogrebne usluge je obezbedilo dovoljan broj rozarijuma na Novom, Centralnom, Zemunskom, Topčiderskom groblju, kao i na grobljima Nova i Stara Bežanija, Orlovača, Lešće i Zbeg.
Po zakonu se pepeo jedino može prosuti na Novom groblju u Vrtu sećanja. To je zelena površina sa ružičnjakom gde se pepeo posipa u zemlju, a imena pokojnika se ispisuju na posebnim memorijalnim stubovima.
Prvi krematorijum u Jugoslaviji, odnosno Beogradu je instaliran na prostoru Novog groblja, a prve kremacije su obavljene 1964. godine.
„Objekat je planiran na polju ruže vetrova, kako bi se obezbedilo koncentrisanje dima u okviru planiranog prostora. Krematorijum na groblju Lešće čija je lokacija pažljivo izabrana na odgovarajućoj visinskoj koti gradske perferije, redovno vrši kontrolna merenja, pri čemu su rezultati dosadašnjih merenja bili u granicama dozvoljenih emisija“, ističu u Pogrebnim uslugama.
