"Borim se koliko mogu, nekad me zovu i 'mama', željni su topline", priča Edin.
Ljubav im je potrebna. Mi se trudimo, ali znamo da majku i oca ne može niko zameniti. Sina i snaju sam pitao za sve, ali njih ništa ne interesuje. Sve je ovo sada moj život. Od nekih primanja decu hranim. Uzimam im pelene. Mene zovu babo, dedo, a nekad i mama. Željni su majke, topline… Mi pružamo što imamo. Jedna je majka, jedan je otac. Kad ne bih ja imao, njima bih dao. Borim se koliko god mogu. Teško je raditi, a njih čuvati – rekao je on.
Radio je, zarađivao. Radovao se penziji iako je još mlad. Dobio je dva sina sa suprugom i kasnije nekoliko unučadi. Naravno, bio je presrećan. Nažalost, zdravlje nije bilo najbolje, ali snaga porodice gurala ga je napred.
A onda, pre nešto više od godinu dana, sin i snaja odlučili su da se razvedu, oboje su krenuli nekim novim životnim putevima, a četvoro dece ostavili su deda Edinu i baki.
Naravno da je to bio šok za celu porodicu, ali Edin je odmah od prvog dana preuzeo brigu o unučadi bez imalo razmišljanja. Iako slabog zdravlja i minimalnih primanja.
Briga o četvoro dece nije jednostavna, pogotovo ukoliko imaju šest, četiri, tri i godinu i po. Reč je o vrlo maloj deci koja zahtevaju brigu i pažnju u potpunosti. Edin brine o njima 24 sata, a supruga pokušava dodatno da zaradi nešto u lokalnoj prodavnici kako bi doprinela.
Teško je, kaže Edin, objasniti njegov život sada. Ovo nije mogao da očekuje. Briga o deci iziskuje mnogo odgovornosti, ali i sredstava. Ono što mu posebno teško pada jeste kada oseti kako deci nedostaju majka i otac.
