Đurđic je jedna od najčešćih slava u našem narodu.
Sveti Georgije je, prema predanju, bio veliki borac za hrišćanstvo, bio je Hristov vojnik koji je odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru.
Propovedao je novozavetnu veru i, prema verovanju, čak je i carevu ženu, Aleksandru, uspeo da preobrati u hrišćanku. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.
Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama, Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu, krstastim mačem ubija aždaju, koja je simbol paganske vere.
Đurđic je praznik posvećen prenosu moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije (današnji Izmir) u Lidu što je bilo ispunjenje njegove poslednje želje. Uvek se obeležava 16. novembra.
Sveti Georgije je inače veoma poštovan u našem narodu i slavi se čak dva puta godišnje. Vernici uz Đurđic obeležavaju 6. maja i dan njegove smrti (Đurđevdan).
Đurđic za razliku od Đurđevdana nije obeležen crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru. Ne spada u zapovedne praznike iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.
Na pravoslavnim ikonama sveti Georgije predstavljen je kako sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol paganske vere, dok je na ikoni koja se iznosi na Đurđic predstavljen kako drži koplje u rukama, Veruje se da voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne.
Prema narodnom verovanju, od 16. novembra, pa sve do 24. novembra vremenske prilike ukazaće nam na to kakva će biti predstojeća zima. Ako dani budu magloviti, zima će biti promenljiva i maglovita, a ako bude vedro zima će biti oštra sa dosta mraza!
Dani od Đurđica do Svetoga Mrate, 24. novembra, nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova.
U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće i ništa se ne pere.
