Za taj praznik vernici se pripremaju postom koji se naziva Gospojinski i počinje 14. avgusta, u ponedeljak.
Reč je o jednom od najstrožih postova, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo 28. avgusta.
Taj dan se u narodu naziva Velika Gospojina, a poznat je kao praznik majki i dece.
Ovaj post je najkraći od četiri godišnja posta, traje dve nedelje, do 28. avgusta, ali je najstroži. Naime, sve vreme se posti na vodi, osim nedeljom kada su dozvoljeni ulje i vino.
Takođe, za vreme ovog posta se obeležava i praznik Preobraženje Gospodnje 19. avgusta, kada sme da se jede i riba.
Kada pričamo o postu, najčešće govorimo o hrani, ali post u hrišćanstvu ne znači samo odricanje od mrsne hrane i pića, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, reči i dela, te pojačavanju molitava i činjenju dobrih dela.
Vernici poste kako bi pročistili svoju dušu i pronašli smirenje, ali se oslobodili i loših navika koje negativno utiču na njihov život.
Cilj posta su unutrašnji mir i molitva, a kao nagradu vernici uzimaju pričešće za spasenje i čišćenje duše i tela.
Post je posvećen Bogorodici, a veruje se da je posebno važan za žene i majke, njihov mir i radost i pričešće na praznik Velike Gospojine.
