Brojna istraživanja pokazuju da redovno čitanje nije samo nešto što pričinjava zadovoljstvo i u čemu se uživa, već ima višestruke koristi – utiče na bolji rad mozga, obogaćuje rečnik i razumevanje sveta oko sebe, jača empatiju. Takođe, čitanje smiruje i mnogima pomaže da se lakše uspavaju, smanje stres, snize krvni pritisak i uravnoteže rad srca, a smanjuje i simptome depresije.

Čitanje usporava propadanje kognitivnih sposobnosti do koga dolazi sa godinama i starenjem, doprinosi boljem ukupnom osećaju i produžava životni vek.

Naučnici kao posebno važno ističu čitanje dece od najranijeg doba, i sa roditeljima i samostalno, zbog toga što su efekti čitanja kumulativni i značajno utiču na bolji psihofizički razvoj, razvijaju maštu i proširuju znanja.

Razvoj novih tehnologija ubrzano menja mnoge sfere života a to se neminovno odražava i na čitanje, na više načina. Jedna od promena je svakako ta što već godinama unazad postoji mogućnost da knjige čitamo preko ekrana računara, telefona, tableta, umesto iz štampanih izdanja. Ako ostavimo po strani neku vrstu nostalgije koju u vezi sa klasično ukoričenim knjigama osećaju sve generacije koje su rasle ili bar u nekom delu odrastanja bile vezane isključivo za štampanu verziju knjiga, ova promena svakako može da se posmatra kao prednost – u kontekstu lakše dostupnosti, jednostavnog prenošenja bez obzira na broj stranica, odnosno broj knjiga, zatim nema potrebe za dodatnim prostorom za njihovo čuvanje, a sve ima pozitivne implikacije i na očuvanje životne
sredine jer nema potrebe za korišćenjem papira za štampanje.

Sa druge strane, usled ekspanzije digitalne tehnologije, novih medija i načina komunikacija, dolazi i do negativnih efekata na samu naviku čitanja, i potrebu za čitanjem. Već odavno na internetu se mogu naći prepričane knjige koje su decenijama deo obavezne školske lektire, ali najnoviji programi veštačke inteligencije čak mogu na zahtev da produkuju i kompletne eseje o konkretnom književnom delu. Iako ima dela koja nisu jednostavna za čitanje, dugih opisa koji katkad subjektivno deluju kao još opširniji, čitanje je bespogovorno nešto što nas obogaćuje, oplemenjuje, utiče na
razvijanje „vijuga”, na širenje vokabulara, na naše mišljenje i stavove, vežbanje pažnje, nešto što nas menja i usled čega rastemo i razvijamo se.

Na čitanje se, takođe, odražava i to što su dečiji životi od rođenja prožeti novim tehnologijama, brzim smenjivanjem slika pred očima, od samog početka su navikli na drugačiju vrstu vizuelnih podražaja. Pitanje koje se nužno nameće je kako će, imajući sve ovo u vidu, budući đaci istrajati u tome da pročitaju recimo neko obimno delo klasične literature? Današnja dostupnost različitih sadržaja, među njima i obrazovnih, u audio i video materijalima, upakovanih u sažetu i pitku formu, svakako da na duže staze obeshrabruje potrebu za čitanjem i kod odraslih, čak i onih kojima su ovakve vrste promena relativno novo iskustvo.

Strah od novina i promena uobičajen je, a istorija je prošarana primerima ljudi koji se brinu da će nove tehnologije potkopati starije veštine. Jedan od značajnih primera za to je Platon koji je, u kasnom V veku pre nove ere, kada je širenje pisanja predstavljalo izazov za raniju usmenu tradiciju, u svom delu „Fedar” izrazio zabrinutost da će poverenje u pisanje obeshrabriti upotrebu
pamćenja. Uprkos bojazni, pisanje se pokazalo kao neprocenjiva tehnologija. Ovaj potencijal svakako imaju i digitalni mediji. Novi alati omogućavaju milionima ljudi da imaju pristup tekstovima koji bi inače bili van njihovog domašaja, finansijski ili fizički. Kompjuterski vođeni uređaji nam omogućavaju da proširimo obim svog obrazovnog i rekreativnog iskustva kroz audio i vizuelne sadržaje. Ali kao i kod pisanja, iskustvo će pokazati koje su prednosti i mane starog i novog, piše Glas osiguranika.

Svet se neprestano menja a promene nam često, iako nažalost ne uvek, donose neka olakšanja i unapređuju život u mnogim aspektima. Kao što će uskoro, usled digitalizacije, i doskorašnja zelena tabla, bela kreda i sunđer dobiti status „u moje vreme”, u budućnosti slična sudbina verovatno čeka i štampane knjige. Niko ne može da predvidi kojim intenzitetom će se sve menjati i kako će
izgledati sutrašnjica, ali bi bilo dobro istrajati u tome da bar neke aspekte tradicionalnog nastavimo da negujemo, zbog svega dobrog što donose. Zato bi trebalo da negujemo i ljubav prema čitanju, da pomognemo i novim generacijama da ga zavole, bar u nekoj novoj formi u skladu sa vremenom u kojem žive, jer su dobiti neprocenjive.