O tom pitanju se priča još od 2006. godine a sada ga je posebno aktuelizovao ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. Ovo pitanje već je rešeno u nekim zemljama regiona i primanja se kreću oko 100 evra a slično se predlaže i kod nas.

Socijalne penzije su razvijen sistem već odavno u svetu. Oko 100 država već dugo za strarije građane izdvaja novac iz budžeta. Između ostalih, takav je slučaj u Nemačkoj, Holandiji i drugim razvijenim zemljama.

Još, međutim, nije rešeno ko bi u Srbiji mogao da prima tu vrstu penzije. Ova vrsta državne pomoći obuhvatila bi jednako i muškarce i žene koji ne primaju penziju, stariji su od 65 godina, a još se razmatra kako bi se tretiralo pitanje imovine.

Prema prvobitnim najavama ministra Krkobabića ta penzija bi iznosila oko 12.000 dinara. Neki penzionerski sindikati upozaravaju da ovakva pomoć ne bi imala smisla ako bude ispod 150 evra, ali s druge strane ekonomisti kažu da bi ona mogla da se povećava, kako bude rastao BDP.

Prema procenama, trenutno oko 200.000 ljudi starijih od 65 godina u Srbiji ne ostvaruje pravo na penziju, a kako je istakla programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković, među njima je više od 85 odsto žena.

Polemike oko ovog predloga ima na sve strane, a one se u većini fokusiraju na dva pitanja. Prvo pitanje se tiče visine mesečne naknade koju bi ugroženi građani primali, a drugo na samu pravičnost deljenja pomoći u tom iznosu.

Kako se do sada pominjalo, garantovana penzija ne bi trebalo da bude veća od najmanje, u ovom slučaju poljoprivredne penzije.

Ona je prema najnovijim zvaničnim podacima PIO fonda iz januara ove godine iznosila 13.274 dinara (iznos uključuje redovno povećanje penzija za 2022. )

Do sada se pojavilo nekoliko varijatni i modela za kriterijume po kojima bi se dobijala socijalna penzija. U oba bi osnovni uslov bio da je građanin stariji od 65 godina.

Prema prvom modelu bi se testirao samo penzijski prihod, tj. da li osoba ostvaruje pravo na penziju ili ne. Prema drugom modelu, socijalna penzija bi se dodeljivala nakon provere materijalnog stanja, tj. uzimalo bi se u obzir, pored prihoda, i vrednost imovine koju neko poseduje.

Severna Makedonija je uvela socijalne penzije 2019. godine tako da najsiromašniji Makedonci primaju oko 100 evra (6.000 denara). Da bi se ostvarilo pravu na ovu pomoć potrebno je živeti u toj državi 15 godina kao i da se ne poseduje nikakva imovina.

U Hrvatskoj pravo na socijalnu penziju uživaju građani stariji od 65 godina koji nemaju ni prihode ni imovinu. Garantovanu penziju ili kako su je nazvali, nacionalnu penziju, su uveli prošle godine i ugroženi građani, pod uslovom da u Hrvatskoj žive od svoje 45. godine, mogu da se oslone na oko 107 evra uplate od države (800 kuna).