Pored ovog uslova, crnogorski propisi poznaju i druge. Tako se starosna penzija ostvaruje i sa 61 godinom života i 40 godina staža osiguranja. Interesantno je da je sa 40 godina staža osiguranja, ali isključivo u efektivnom trajanju, moguće ostvariti starosnu penziju bez obzira na godine života. Dakle, oni osiguranici koji su efektivno radili kalendarskih 40 godina u Crnoj Gori mogu da ostvare starosnu penziju ma koliko da su stari. Ovo je posebno pogodno onim osiguranicima koji su počeli da rade u ranoj mladosti.

Prelazni uslovi

U 2024. godini na snazi su i prelazni, povoljniji uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Tokom ove godine, žene imaju pravo na starosnu penziju sa 62 godine i 9 meseci života i 15 godina staža osiguranja. Naredni period doneće promenu uslova u pogledu godina života na sledeći način: u 2025. godini 63 godine života; u 2026. godini 63 godine i tri meseca života; u 2027. godini 63 godine i šest meseci života; u 2028. godini 63 godine i devet meseci života; u 2029. godini 64 godine života; u 2030. godini 64 godine i tri meseca života; u 2031. godini 64 godine i šest meseci života i u 2032. godini 64 godine i devet meseci života.

Ukoliko imaju duži staž osiguranja, i to najmanje 37 godina i 9 meseci, žene mogu da ostvare starosnu penziju već sa 57 godina i 9 meseci života, ali će se i ovde granica pomerati u narednim godinama.


Prevremena starosna penzija možda u Crnoj Gori ima najpovoljnije uslove.

Naime, obično se za ovu vrstu penzije traži duže trajanje osiguranja. U Crnoj Gori, međutim, dovoljno je samo 15 godina staža osiguranja i 63 godine života.

I u okviru prevremene starosne penzije postoje prelazni uslovi. Za 2024. godinu važi da je muškarcima dovoljno 62 godine i 10 meseci života, uz 15 godina staža osiguranja. Dakle, prelazni uslov omogućava još 2 meseca ranijeg penzionisanja u odnosu na opšti.

U 2024. godini, uslov za punu penziju je za muškarce 59 godina i 8 meseci, a za žene 57 godina i 8 meseci života. Uslov staža koji se traži uz godine života je dostignut i ne menja se. Muškarcima je potrebno 40, a ženama 35 godina staža. Tako će ostati i od 2025. godine, ako u međuvremenu ne bude novih izmena propisa.

Crnogorski propisi definišu invalidnost na sličan način kao većina drugih država. Invalidnost postoji kada je zdravstveno stanje izmenjeno na takav način da se promene ne mogu otkloniti lečenjem, niti medicinskom rehabilitacijom. Kao posledica ovih promena u zdravstvenom stanju, nastaje potpuni gubitak radne sposobnosti.

Naravno, i crnogorski propisi predviđaju mogućnost ostvarivanja prava na porodičnu penziju za članove porodice umrlog. Ovo pravo mogu da ostvare članovi porodice umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili ispunio uslove za starosnu ili invalidsku penziju; umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.

Slično kao kod uslova za invalidsku penziju, ako je smrt posledica profesionalnog oboljenja, ili povrede na radu – navršen staž osiguranja nije uslov. U tom slučaju, praktično je dovoljan jedan dan staža osiguranja umrlog za penziju članova njegove porodice.

Zakoni Crne Gore u članove porodice koji potencijalno mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju ubrajaju bračnog druga; vanbračnog druga – u skladu sa propisima kojima se uređuju porodični odnosi; životnog partnera – u skladu sa propisima koji uređuju životno partnerstvo osoba istog pola; decu – rođenu u braku ili van braka, usvojenu decu i pastorčad, kao i decu životnog partnera koje je osiguranik, odnosno korisnik prava, izdržavao.

Postojanje vanbračne zajednice utvrđuje se obavezno u vanparničnom sudskom postupku. Kao i u Srbiji, ovo je prethodno pitanje koje se mora rešiti pre rešavanja o zahtevu za porodičnu penziju. Pored toga, vanbračna zajednica je morala da traje najmanje tri poslednje godine pre smrti osiguranika. Ovaj uslov ne mora da bude ispunjen, ukoliko su vanbračni partneri imali zajedničko dete rođeno u zajednici.


Pravo na porodičnu penziju može da ostvari i razvedeni bračni drug, ukoliko je presudom o razvodu braka imao pravo na izdržavanje od strane umrlog. Slično važi i za raskinutu vanbračnu zajednicu, odnosno životno partnerstvo. I u ovom slučajevima od značaja je sudska presuda kojom je dosuđeno izdržavanje.

Način računanja visine penzije


U Crnoj Gori, visina penzije računa se na sličan način kao i u većini država regiona. Za svaku godinu rada obračunava se godišnji koeficijent. To se čini tako što se dovodi u odnos ostvarena zarada i naknada zarade sa prosečnom zaradom u Crnoj Gori u toj godini. Svakom osiguraniku se računa prosečan koeficijent, množi sa godinama navršenog staža i zatim sa vrednošću penzije za jedan bod. Ova vrednost određuje se za sve u istom iznosu, prema zakonskim propisima.

Povoljniji način obračuna do 31. decembra 2030. godine


Interesantno je da je 2020. godine u Crnoj Gori uveden povoljniji način obračuna visine penzije, čije je važenje vremenski ograničeno. Naime, planirano je da se sa ovim načinom obračuna prestane 31.12.2030. godine.

Razlika u odnosu na opšti način sastoji se u tome što se izuzima 1/4 najnepovoljnijih godina iz obračuna.

Da bismo lakše objasnili, daćemo primer. Osiguranik ima 20 godina staža i za tih 20 godina obračunate godišnje koeficijente. Nakon određivanja godišnjih koeficijenata, njemu se 5 najnepovoljnijih isključuje iz obračuna. U obračun ulazi preostalih 15.

Kada je ovaj propis uveden, ostavljena je mogućnost korekcije i onima koji su pravo ostvarili pre 2020. godine. Zatečeni korisnici mogu zahtevom da traže ponovni obračun penzije prema povoljnijem propisu.

Ostvarivanje prava na penziju u Crnoj Gori moguće je isključivo po podnošenju zahteva. Za razliku od nekih zemalja regiona, zahtev može da se podnese i pre prestanka osiguranja. Ipak, u tom slučaju je potrebno priložiti i odgovarajuće dokaze koji ukazuju da je prestanak uskoro izvestan. Zahtev se podnosi područnoj jedinici Fonda PIO Crne Gore na čijem području je ostvareno poslednje osiguranje u toj državi.

U slučaju da je osiguranik radio i u inostranstvu, zahteve rešava Odsek za sprovođenje inostranog osiguranja u Centralnoj službi u Podgorici.

Osiguranici koji su radili u Crnoj Gori, a žive u inostranstvu, zahtev podnose nosiocu u svojoj državi, ukoliko sa Crnom Gorom postoji zaključen sporazum o socijalnom osiguranju.

Ukoliko sporazum ne postoji, zahtev se može uputiti poštom, ili preko punomoćnika. Naravno, moguće ga je i neposredno predati u Crnoj Gori u slučaju dolaska.