Već duže od godinu, naime,  razne organizacije, udruženja i političke partije apeluju da se ovi korisnici izjednače sa ostalim penzionerima, odnosno, da im se obezbedi minimalan iznos penzije od 450 evra.

Ipak, konkretna akcija izostaje. Predlagači izmena, GP URA, poručuju da nova vlast "nastavlja svoj diskriminatorski, ignorantski i nepravedni odnos prema korisnicima srazmernih penzija", navodeći da veliki broj njih mesečno ima od 60 do 200 evra da preživi, zbog čega ova grupa stanovništva spada među najugroženije.

- U decembru 2023. godine Skupština Crne Gore donela je Zaključak kojim je obavezala Vladu Milojka Spajića da najkasnije do kraja marta 2024. godine predloži povećanje i srazmernih penzija - podsećaju iz URA.

Andrija Mandić je tokom skupštinske rasprave kazao da je informisan da Vlada priprema zakonsko rešenje koje će predložiti sa ciljem da se reši pitanje srazmernih penzija, ipak, nije poznato do kada će ti penzioneri morati da čekaju na dostojanstvenija primanja.

Iz NVO "Borba protiv siromaštva" poručiju da se pitanje srazmernih penzija mora rešiti hitno, bez daljih odlaganja i čekanja.

- Greh je ostaviti ljude da još čekaju, prepustiti ih tihom umiranju. Za pristojan život, s obzirom na aktuelne cene, nije dovoljno ni minimalnih 450 evra. Penzioneri u Crnoj Gori odavno ne mogu da obezbede dostojanstven život, nešto je bolje od kada se povećala minimalna penzija, ali ni to nije to, cene su sve veće. Zato smatram da bi primanja trebalo ravnati prema realnim cenama života, potrošačkoj korpi... A ne još ostaviti hiljade ljudi sa primanjima ispod svakog minimuma - kazao je Radovan Tošković ispred te NVO.

Srazmerni penzioneri ostvarili su crnogorski državljani koji ostvarili svoje penzije radeći u više republika nekadašnje SFRJ, pa imaju primanja shodno ugovorima sa sada drugim državama.