Sa više od 40 odsto birača starijih od 60 godina, u odnosu na 34 procenta pre dvanaest godina, izbori u Nemačkoj su uglavnom trka za glasove starijih. A oni su grupa sa jednim velikim prioritetom: penzije.

Socijaldemokratska partija doskorašnjeg kancelara Olafa Šolca predstavlja sebe kao zaštitnika starijih optužujući rivale da planiraju smanjenje penzija. Sam Šolc želi da popravi nivo državnih penzija koje su sada na 48 odsto prosečne zarade, što je, prema mišljenjima stručnjaka, neodrživo ako Nemačka ne podigne starosnu granicu za odlazak u penziju. Ona je trenutno na 67 godina, odnosno na toliko će se postepeno povećavati do 2031.

Pored toga, plan Olafa Šolca dolazi sa ogromnom cenom, posebno za mladu generaciju. Računice kažu da bi stabilizacija nivoa penzija do 2045. godine dovela do dodatnih troškova od ukupno 500 milijardi evra. Iz saveznog budžeta u penzijski sistem se u prošloj godini slilo oko 127 milijardi evra (trećina ukupne državne potrošnje) jer se penzije više ne mogu finansirati samo iz doprinosa. Početkom šezdesetih godina prošlog veka na svakog starosnog penzionera u Nemačkoj bilo je šest aktivno osiguranih radnika. Sada je taj odnos 2:1, i tone dalje, te su procene da će se do 2050. godine dotacija za penzije iz budžeta skoro udvostručiti.

Prema rečima Une Grosman, portparolke Nemačkog penzijskog osiguranja, krovne organizacije nemačkih penzijskih fondova, trenutno penziju prima oko 21 milion ljudi.

Prosečna bruto penzija nakon 35 godina uplate doprinosa iznosi 1.620 evra mesečno, i podložna je olakšicama za porez i zdravstveno osiguranje. Penzije su u prošloj godini uvećane, prateći rast plata, za 4,57 odsto. Podaci nemačkog
penzijskog osiguranja istovremeno pokazuju da 61 odsto penzionera prima manje od 1.200 evra neto svoje državne penzije mesečno, a svaki treći penzioner manje od 750 evra neto. Doprinosi za penzijsko osiguranje koji se slivaju u državni penzijski fond iznose 18,6 odsto bruto mesečne zarade zaposlenog, pri čemu zaposleni i poslodavac plaćaju po 50 procenata.

Mesečni doprinos ne može biti veći od 1.404,30 evra. Prema projekcijama, stopa doprinosa će porasti na 20 odsto do 2028. godine, a zatim na 22,3 odsto do 2035, i očekuje se da će na tom nivou ostati do 2045. godine. I Una Grosman je saglasna da se nemački penzijski sistem nalazi u prelaznom periodu i da će se penzije u budućnosti sve više oporezovati, ali naglašava da je to slučaj i u drugim evropskim zemljama, te da izazov nije tako ozbiljan kao što se prvobitno predviđalo.

Portparolka Nemačkog penzijskog osiguranja navodi da od 21 miliona penzionera samo manjina, njih oko 1,4 miliona, radi i posle penzije.

Od toga 80 odsto zaposlenih penzionera radi takozvani „mini-posao”, odnosno honorarni posao, dok samo oko 270.000 ljudi obavlja poslove u punom obimu. Pozivajuće se na rezultate studije iz 2022. godine, koja je analizirala radne navike starijih, Grosmanova ističe da su razlozi za rad u starosti veoma različiti i veoma lični. Jedan od nalaza koji je najviše iznenadio u pomenutoj studiji bio je odgovor većine da je razlog zašto nastavljaju da rade u starosti – uživanje u poslu. Finansijske razloge kao primarni faktor navelo je manje od polovine zaposlenih penzionera. Inače, ukupan iznos penzije na koju zaposleni u Nemačkoj ima pravo izračunava se prema broju godina doprinosa za državni penzijski sistem, godina starosti i prosečnom prihodu.

Nemačku penziju može da dobije onaj ko je u ovoj zemlji radio i plaćao doprinose više od 60 meseci, naravno nakon što navrši zvaničnu starosnu dob za penziju. Međutim, pored perioda zaposlenja na osnovu doprinosa, uzimaju se u
obzir i mnogi drugi periodi uključujući: periode odgajanja deteta, školovanje i fakultet posle 17. godine, periode obuke, vreme provedeno na lečenju, kao i period nege člana porodice. U zavisnosti od vrste penzije, period koji ispunjava uslove za penziju može biti pet, 20, 25, 35 ili 45 godina.

Javni sistem penzijskog osiguranja podrazumeva i porodične i invalidske penzije. Da bi neko ostvario invalidsku penziju, potrebno je takođe da navrši takozvani opšti staž od pet godina, a i za porodičnu penziju postoje određeni uslovi među kojima su i da je brak/veza sa supružnikom/registrovanim partnerom trajala najmanje godinu dana, kao i da se ne sme ponovo stupati u brak ili živeti u novom partnerstvu. Treba reći i da u Nemačkoj postoje još dva modela za prihode od penzije – pored državne penzije, moguće je ulagati i u privatne penzijske planove, kao i penzijske planove kompanija.

Uglavnom, bez obzira na različite opcije, izvesno je da su i u Nemačkoj penzije trenutno jedan od najvećih društvenih izazova, te se zaposlenima poručuje da je poželjno na vreme obezbediti svoj penzijski plan. U protivnom, kako prosečna starost u ovoj zemlji (i širom kontinenta) nastavlja da raste a natalitet opada, reforme će biti neophodne.