Kanađani veruju da će im za penziju u proseku trebati 1,54 miliona dolara (1,03 miliona eura), što je manje u odnosu na 1,67 miliona dolara u 2023. godini, pokazuje novo istraživanje Banke Montreala.

Istraživanjem je obuhvaćeno 1.500 radnika.

Oko 76 posto zaposlenih zabrinuto je da na penzionim računima neće imati dovoljno ušteđevine za finansijski stabilnu i sigurnu penziju, a glavni razlog vide u rastu cena. Istovremeno, 63 posto radnika misli da je inflacija uticala na njihovu moć štednje za penziju.

Radnici su, uglavnom, smanjili druge troškove kako bi zadržali trenutn nivo štednje za penziju.

Manji broj njih je smanjio uplate, dok jedan deo planira da radi duže da bi dostigli potrebnu svotu. Neku su čak i odustali od penzione štednje, piše Moje Vrijeme.

“Inflacija jako brine Kanađane, a nagli rast cena nakon izlaska privrede iz pandemije oštar je podsetnik da inflacija može uticati na potrošnju, ulaganja i penzionu štednju”, kazao je Robert Kavcic, viši ekonomist u BMO-u.

“Inflacija bi uvek trebala biti ključni faktor pri štednji i ulaganju za penziju, a ako ulagači imaju zabrinutosti oko uticaja rasta cena na njihovu štednju, moglo bi im pomoći da potraže savet finansijskog stručnjaka”, dodaje.

Kanadski penzioni sistem sastoji se od više stubova.

Državnu penziju koja se finansira iz poreza dobijaju svi stariji od 65, ako su zadovoljili uslov dužine boravka u toj zemlji.

Takva penzija zavisi i od drugih prihoda i imovine starije osobe pa njen najviši iznos ne može preći vrednost 488 eura.

Zbog toga se za siguran život u penziji radnici oslanjaju na kapitalizirane penzione štednje i privatna ulaganja u penzione fondove.