Novi Zakon o socijalnoj zaštiti u Hrvatskoj donosi nekoliko važnih izmena.

Pomoć u kući sada će biti dostupnija većem broju starijih osoba, zbog povećanja cenzusa s 225 na 375 eura prihoda.

Ukida se i delimična obaveza rada za opšte dobro korisnika garantovane minimalne naknade.

Izmene Zakona o socijalnoj zaštiti predstavio je Hrvatskom saboru ministar rada i penzionog sistema Marin Piletić.

Ublaženi su uslovi za odobravanje socijalne usluge pomoć u kući većem broju starijih osoba.

Izmena Zakona obuhvata i korisnike garantovane minimalne naknade koji u nekim slučajevima bez nje više neće ostajati ako se ne odazovu radu za opšte dobro bez naknade. Ubuduće se, naime, neće morati odazvati korisnici koji to ne mogu zbog trenutnog zdravstvenog stanja, kao ni korisnici usluge socijalnog mentorstva.

Potencijalni broj korisnika ove naknade je oko 45.000, dok je njih 18.000 radno sposobno.

– Rad za opšte dobro propisuje obavezu rada bez naknade i on se odnosi uglavnom na naše najsiromašnije građane koje taeraju da besplatno rade 60 do 90 sati mesečno. Ako se ne odazovu, ispadaju iz sistema socijalne zaštite, gube zajamčenu minimalnu naknadu koja iznosi 160 eura, upozorila je predstavnica Centra za penzione studije Tea Radović.

To je, upozorava Radović, prisilan rad, piše Mirovina.hr.

Predviđen je i rast socijalna pomoći za neke kategorije građana.

Iznos zajamčene naknade povećava se za domaćinstva s decom sa samohranim roditeljima, trudnicama i porodiljama. Predlaže se povećanje sa 120 na 145 posto osnovice. Izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti propisuje se priznavanje prava na jednokratnu naknadu usvojitelju za potrebe usvojenog deteta, kao i rok od šest meseci od dana zasnivanja usvojenja u kojem on ima pravo podneti zahtev za priznavanje prava i iznos naknade od 1.327,23 eura. Raste i zajamčena minimalna naknada korisnicima naknade za redovno studiranje.