Nemački bejbi bumeri odlaze u penziju a tu je i činjenica da duže žive oni rođeni između 1955. i 1969. godine, kada je natalitet bio na vrhunskom nivou.
Radna snaga, međutim, ne raste istom brzinom pa postaje neizvesno ko će isplaćivati penzije starima?
Znatan deo federalnog budžeta ide na podržavanje statutarnog penzionog sistema, a novi ministar rada, Berbel Bas iz Socijaldemokratske partije levog centra (SPD), ponovlja ideju kako to delimično popraviti.
Penzijski sistem u Nemačkoj, uspostavljen 1889. godine, zasniva se na javnom sistemu penzionog osiguranja u kome se penzije sadašnjih penzionera isplaćuju korišćenjem doprinosa za osiguranje od trenutno zaposlenih — sistem poznat kao „međugeneracijski ugovor“.
Samozaposleni nisu u obavezi da doprinose, mogu dobrovoljno da uplate u državni penzijski sistem ili se opredele za privatnu penziju.
Javni penzioni plan, koji se takođe naziva zakonsko penzijsko osiguranje, obavezan je samo za zaposlene. Samozaposleni mogu plaćati u državni sistem ili se u potpunosti oslanjati na privatne šeme osiguranja. Državni službenici imaju svoj penzioni sistem. Ove dve grupe čine oko 12% radno sposobnog stanovništva.
Mnogi levičarski političari insistiraju da je jedini način da se spase državni sistem primoravanjem svih članova ovih dobro plaćenih grupa ljudi da uplate u državni penzioni fond.
Barbel Bas nudi staru ideju
"Moramo uključiti više ljudi u finansiranje penzionog osiguranja," rekla je Bas za novine Funke Mediengruppe.
„Državni službenici, poslanici i samozaposleni takođe treba da uplate u šemu penzionog osiguranja“, kazala je ona.
Njen predlog je uznemirio koalicione partnere SPD-a, Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) i Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU), koji su ga odbacili kao neprikladan i kao kratkoročno rešenje.
Nova nemačka koaliciona vlada obećala je da neće smanjiti starosne penzije, niti povećati doprinose za penziju, niti povećati starosnu granicu za penzionisanje iznad planiranog povećanja na 67 godina do 2029. godine.
Inače, penzioneri čine značajnu i rastuću biračku bazu, posebno za SPD, CDU i CSU.
Ali, izgledi su sumorni: početkom 1960-ih još je bilo šest aktivno osiguranih radnika na svakog starosnog penzionera. Sada je taj odnos 2:1, i tone dalje.
Kako izgleda nemački zakonski penzioni sistem
Doprinos od 18,6% bruto mesečne zarade zaposlenog ide u državni penzioni fond, pri čemu zaposleni i poslodavac plaćaju polovinu. Mesečni doprinos ne može biti veći od 1.404,30 €.
Vlada očekuje da će stopa doprinosa porasti na 20 odsto od 2028. godine, da će porasti na 22,3 odsto do 2035. godine, gde očekuje da će ostati do 2045. godine.
Trenutni „nivo penzije“ — iznos koji se isplaćuje penzionerima svakog meseca — iznosi 48 odsto prosečne mesečne plate u Nemačkoj, procenat koji savezna vlada želi da garantuje zakonom do 2040. „klauzulom o nivou zaštite“.
U 2023. prosečna starosna mesečna penzija u Nemačkoj je bila 1.550 evra, prema nemačkom penzijskom osiguranju.
Postavlja se pitanje šta ako državna penzija nije dovoljna?
Trenutni podaci nemačkog penzijskog osiguranja pokazuju da 61% penzionera prima manje od 1.200 evra neto mesečno od svoje zakonske državne penzije. Svaki treći penzioner prima manje od 750 evra neto.
Mnoge žene u Nemačkoj primaju mnogo niže penzije, ili ih uopšte ne primaju. To je zato što su radile na slabo plaćenim poslovima, a mnoge su takođe provele godine kod kuće kao domaćice, često se ne vraćajući na posao dugo nakon što dobiju decu.
Povratak na tržište rada posle mnogo godina nije lak, a mnogima penzija nije dovoljna da sastave kraj s krajem. Oni ili rade da bi dopunili svoje penzije ili primaju državnu socijalnu pomoć.
Pored državnog sistema zakonskog penzijskog osiguranja, postoje i planovi privatnih kompanija i nekoliko opcija za privatne individualne investicione planove za penzionisanje.
Kao i periodi u zaposlenju na osnovu doprinosa, vreme provedeno u podizanju dece, u obrazovanju, nezaposlenosti ili bolesti takođe se računaju u penzije.
Stranci koji su radili i plaćali doprinose u Nemačkoj više od 60 meseci imaju pravo na nemačku penziju nakon što navrše zvaničnu nemačku starosnu dob za penziju.
Nova vlada se složila da se formira komisija za penzije i da daju predloge reformi. To bi trebalo brzo da se dogodi, kaže ministarka.
Prethodni ministar finansija Kristijan Lindner iz neoliberalnih Slobodnih demokrata (FDP) predložio je da bi vlada trebalo da uzme zajam u početku od 12 milijardi evra godišnje i da ga investira u berzu.
Do sredine 2030-ih, Lindner je rekao da bi akcije trebalo da vrede najmanje 200 milijardi evra kako bi se pomoglo u podršci zakonskoj šemi penzija.
SPD je tada bio mlak prema toj ideji, CDU/CSU koji je tada bio u opoziciji, odbacio je predlog kao beznačajan, podseća Dojče Vele.
