Krajem aprila je, kao što smo izvestili, usvojen Završni račun Republičkog fonda PIO za 2024, koji je pokazao da je u prošloj godini ostvaren budžetski suficit u iznosu od 8,32 milijarde dinara.

Direktor Fonda Relja Ognjenović kaže da mogu biti zadovoljni takvim poslovnim rezultatom.

– Ukoliko se uzme u obzir da smo imali dva puta povećanje penzija u 2024. godini, od 14,8 i 10,9 odsto, taj rezultat je daleko veći. Naročito ako se ima u vidu da smo prvi put od 2015. godine, kada su Zakonom o PIO izmenjeni uslovi za penzionisanje i uveden institut prevremene starosne penzije, u 2024. godini imali i povećanje broja penzionera od 0,4 procenta. U ukupnim prihodima i primanjima u 2024. godini, koji su iznosili 1.088,35 milijardi dinara, prihodi od doprinosa za PIO čine 78,3 odsto, a ukupni transferi iz budžeta 20,7 odsto. Ako posmatramo samo čiste dotacije, odnosno nedostajuća sredstva za isplatu prava, ona čine 15,6 procenata, a ostali transferi koji su Zakonom o PIO i drugim
propisima utvrđeni kao obaveza Republike čine dodatnih 5,1 procenat – navodi Ognjenović.

Dobar trend prihoda nije slučajan, pokazuju i rezultati iz prvog kvartala ove godine

– Upravo na tome zasnivamo konstataciju da smo postigli stabilnost u finansijama Fonda. Podaci za period 1. januar – 9. maj 2025. pokazuju da imamo 19,6 milijardi dinara naplaćenih doprinosa više od Plana, u procentima je to 6,2 odsto više, dok su u odnosu na isti period prethodne godine prihodi od doprinosa viši za 49 milijardi dinara, odnosno za 16,88 odsto. Rashodi za penzije i ostala prava iz PIO su sasvim u skladu sa Planom – kaže direktor Fonda.
On ističe da ovakvi pokazatelji govore da ni korisnici ni osiguranici nemaju razloga za brigu.

– Kao i do sada, korisnici mogu biti spokojni, penzije ćemo isplaćivati redovno, ustaljenom dinamikom, uz primenu povećanja penzija u skladu sa zakonom. Dodao bih i to da smo za naše korisnike u ovoj godini izdvojili 1,4 milijarde dinara za unapređenje društvenog standarda, tako da će oko 105.000 penzionera moći da koristi neki od vidova društvenog standarda: oporavak u banji, paket solidarne pomoći ili učešće u organizovanim sportsko-kulturnim manifestacijama pripadnika trećeg doba, i sve to je moguće zahvaljujući dobrim prihodima Fonda.

Istovremeno sa finansijskim jačanjem Fonda i unapređenjem osnovne delatnosti, radili smo i na poboljšanju uslova u radnom okruženju, odnosno na stvaranju boljih uslova u kojima pružamo usluge građanima i u kojima rade naši zaposleni, na digitalizaciji poslovnih procesa i prilagođavanju organizacije rada novim zahtevima. Ove investicije i aktivnosti će uskoro u velikoj meri doprineti skraćivanju rokova za donošenje rešenja o pravu za naše osiguranike – ističe Relja Ognjenović.

Smanjen broj tužbi zbog ćutanja uprave

One su bile višegodišnji problem, a njihovo smanjenje takođe je značajan doprinos dobrom poslovnom rezultatu.

– Drago mi je da o ovom ozbiljnom problemu, koji godinama unazad pokušavamo da prevaziđemo, mogu da pričam u prošlom vremenu. Fond PIO je bukvalno bio na udaru pojedinih advokata koji su zloupotrebili ograničenja upravnog postupka i podnosili mesečno po šest do 7.000 zahteva za dobijanje nekih informacija iz upravnog postupka koje ni na koji način ne utiču na ostvarivanje prava, niti na korišćenje ostvarenih prava. Vrhunac zloupotrebe je evidentiran u septembru 2021, kada smo u jednom danu primili 25.000 zahteva advokata. Sve vreme smo nastojali da sudu ukažemo na očiglednu zloupotrebu od strane advokata, dokumentujući našu tvrdnju nevalidnim punomoćjima koja
korisnici nisu dali, punomoćjima davno preminulih korisnika, jednim pismenom tražili su po nekoliko različitih zahteva, podnošeno je na hiljade zahteva u istom momentu kako bi se blokirao rad službe, zatim zahtevi su podnošeni u Beogradu, a odnosili su se na celu Srbiju i dok se ovde zavedu i razdvoje, zatim proslede nadležnoj filijali, rokovi su tekli i slično, objasnio je direktor Fonda PIO.

Naravno da se na sve ove zahteve nije moglo blagovremeno odgovoriti jer bi se time ugrozio postupak rešavanja po zahtevima za ostvarivanje prava na penziju i ostalih prava iz PIO, nakon čega su sledile tužbe zbog ćutanja uprave. U 2023. godini Fond je primio 48.000 tužbi zbog ćutanja uprave, u 2024. je bilo oko 14.000, a u prva četiri meseca 2025. oko 1.300 tužbi. Smanjenje broja tužbi je pozitivan efekat prihvatanja stavova Fonda PIO od strane suda u vezi sa masovnim zahtevima advokata, jer smo nedvosmisleno ukazali na sve elemente zloupotrebe. To je bilo presudno da bi se, uz našu reorganizaciju posla i povećanu ažurnost, broj tužbi sveo na razumnu meru – zaključio je direktor RF PIO, Relja
Ognjenović.