Izbor staračkog doma treba da se zasniva na više faktora, a na prvom mestu je svakako kvalitet medicinskih usluga.

Naravno, svako mora da vodi računa o ceni i lokacija, opremljenosti...

Ali, jedan uslov, a to je društveni život i atmosfera, često se zanemaruje a spada u najvažnije.

Naime, druženje i organizovanje raznih društvenih aktivnosti u staračkim domovima izuzetno utiče na psihofizičko zdravlje korisnika.

Prijatna atmosfera svakog može da oraspoloži i odagna mu negativna osećanja a samim tim i pozitivno da utiče na zdravlje.

Čovek je društveno biće, pa iako nam svima prijaju trenuci osame, ipak ne možemo jedni bez drugih i važno nam je da nismo usamljeni.

Uglavnom svi, kada razmišljaju o zbrinjavanju ostarelog roditelja, bake, deke ili neke druge drage osobe, uvek prvo pomislie na to da ta osoba ima komforan smeštaj i da neko brine o njenom zdravlju, podseća B92 i dodaje kako se tek na kraju setimo i toga da joj je potrebno društvo.

To je ustvari i prednost staračkih domova.

Mnogi stariji ljudi koji u gradovima žive sami, većinu vremena veoma su usamljeni. Mlađi članovi porodice, ako ih imaju, obično su prezauzeti svakodnevnim obavezama.

Starije osobe nisu više u radnom odnosu i tokom dana imaju vremena na pretek. Ipak, razna zdravstvena ograničenja ih sputavaju da negde idu, putuju, druže se...

Obično su same u svojim domovima, što je naročito nezgodno ukoliko ne mogu samostalno da izađu napolje i prošetaju se, već moraju sačekati da sa njima neko od mlađih ukućana pođe.

U domovima starije osobe ovaj problem nemaju.

Pored toga što su namenjeni nezi starijih lica, oni su i mesta koja leče samoću.

Korisnici se međusobno druže, a tu je i osoblje koje je zaduženo i za to da vodi računa o njihovom raspoloženju i da ih animira razgovorom i raznim društvenim aktivnostima.

Društvene igre su zanimljiv način da se ispuni vreme tokom dana. Treba birati neke jednostavnije zadatke, tako da većina korisnika staračkog doma može da učestvuje. Bitno je da se nešto dešava, a ne samo da se sedi u tišini ili eventualno gleda televizija.

Starije osobe koje su korisnici staračkih domova vole kad im neko dođe u posetu. Pored članova porodice kojima se najviše raduju, zadovoljni su i kad je to neko drugi.

Na primer, neki starački domovi povremeno organizuju gostovanja umetnika. To mogu biti glumci, umetnici, književnici. Pored toga su u program uvršćene i razne umetničke radionice, kao što je na primer, škola slikanja.

I sami korisnici domova su ti koji međusobno razgovaraju, prisećaju se raznih priča iz svoje prošlosti i dele ih sa svojim novim prijateljima.

Kod kuće često nisu imali s kim da popričaju, dok u domu za stare uvek postoji neko ko će da ih sasluša.

Kada je reč o usamljenosti u starosti, njena posledica nije samo dosada.

Staračku demenciju, koja je kod većine korisnika manje ili više izražena, ponekad prati promena raspoloženja i anksioznost.

Tada je starijim osobama potrebna topla reč, koja će da ih umiri. Medicinsko osoblje u staračkom domu ima iskustva s tim, prepoznaje te trenutke i zna na koji način da reaguje.