Kardiolozi imaju jasan odgovor na pitanje koje muči svaku domaćicu pred šporetom: najbolje ulje za pripremu hrane nije ono koje vam je baka koristila, niti ono koje je trenutno na akciji. Postoje samo dva ulja koja zaista čuvaju srce, a sva ostala su, u najboljem slučaju, kompromis.
Tajna nije u tome da izbacite masti, već da znate koju mast zapravo dodate u tiganj.
Decenijama nas ubeđuju da je hrana bez masti zdrava hrana. Lekari koji se bave srcem kažu da je to gruba pojednostavljenost.
„Ideja da su sve masti loše predstavlja veliku zabludu“, objašnjava dr Patrik Ki, kardiolog iz klinike Vital Heart & Vein. Sastav masnih kiselina odlučuje da li ulje pomaže srcu ili mu odmaže.
Kako ulje uopšte utiče na holesterol
Zasićene masti smanjuju aktivnost receptora u jetri koji čiste LDL, takozvani loš holesterol, iz krvi. Mononezasićene i polinezasićene masti rade suprotno, podstiču te receptore i obaraju nivo LDL-a. Zato izbor ulja nije sitnica iz kuhinje, već odluka koja se vidi na nalazu krvi.
Dr Srihari Naidu, profesor medicine na njujorškom Medicinskom koledžu, ide korak dalje. Pravo ulje, kaže, donosi i omega 3 masne kiseline koje dodatno štite krvne sudove. Njegov savet zvuči neobično, ali ima smisla: kada jedete u restoranu, pitajte konobara na čemu kuvaju.
Dva ulja koja su kardiolozi izdvojili
Trojica lekara s kojima je razgovarao portal „Parade“ složila su se oko istog para. Maslinovo i avokadovo ulje jedini su pravi izbor za osobe sa povišenim holesterolom. Razlog je sastav mononezasićenih masti koji obara LDL, podiže HDL i smanjuje oksidaciju koja vodi ka naslagama u arterijama.
Maslinovo ulje: Zlatni standard za srce
Ekstra devičansko maslinovo ulje nije marketinški trik. Dr Naidu naglašava da neprerađena verzija sadrži najveću količinu mononezasićenih masti i čuva polifenole, antioksidanse koji čine pola njegove vrednosti. Rafinisana ulja gube taj sloj zaštite već u fabrici.
Jedna kašika maslinovog ulja donosi 120 kalorija, 10 grama nezasićenih i samo 2 grama zasićenih masti. Tu su i vitamini A, D, E i K. Većina ljudi može mirno da popije jednu do dve kašike dnevno, a četiri kašike, kaže Naidu, takođe nisu problem.
Korist se ne završava na srcu. Redovna upotreba povezana je sa manjim rizikom od pojedinih karcinoma i demencije, uključujući Alchajmerovu bolest.
Velika španska studija PREDIMED, objavljena u časopisu „New England Journal of Medicine“, pokazala je da mediteranska ishrana obogaćena ekstra devičanskim maslinovim uljem smanjuje broj kardiovaskularnih događaja.
Avokadovo ulje: Takmičar iz iste lige
Avokadovo ulje ima skoro identičan profil. „Baš kao i maslinovo, avokadovo ulje može sniziti nivo lošeg LDL holesterola, povećati HDL i smanjiti oksidovani LDL“, kaže dr Čeng Han Čen iz Memorijalnog medicinskog centra Saddleback. Kašika sadrži 120 kalorija, 10 grama mononezasićenih i 2 grama zasićenih masti.
Prednost je viša tačka dimljenja, što ga čini boljim za pečenje na jakoj vatri. Dr Čen savetuje jednu do dve kašike dnevno, ali kao zamenu za puter, mast ili margarin, ne kao dodatak svemu što već jedete.
Koje je najbolje ulje za pripremu hrane na visokoj temperaturi
Avokadovo ulje izdržava temperature preko 250 stepeni bez raspadanja korisnih jedinjenja. Maslinovo, posebno ekstra devičansko, idealno je za kratko prženje, sotiranje i salate, ali ne za duboko prženje.
Šta sa drugim vrstama ulja
Dr Naidu priznaje da su neka ulja solidan izbor, iako ne dostižu prva dva:
Ulje semenki grožđa, bogato vitaminom E
Susamovo ulje, sa lepom ravnotežom mono i polinezasićenih masti
Orahovo ulje, kao izvor omega 3, gvožđa i kalcijuma
Dr Ki je oštriji prema trojici osumnjičenih. Palmino ulje diže LDL zbog visokog procenta zasićenih masti. Delimično hidrogenizovana ulja sadrže trans masti koje istovremeno guraju LDL gore i HDL dole. Ulja koja se zagrevaju više puta, kao na štandovima sa pomfritom, „stvaraju toksične aldehide i trans masti koje podstiču upalne procese“.
Kako da prepoznate pravo ulje na polici
Etiketa govori više od cene. „Hladno ceđeno“ i „ekstra devičansko“ su oznake koje vredi tražiti, jer ukazuju na minimalnu preradu. Bežite od fraza tipa „mešavina biljnih ulja“ ili „rafinisano“. Visok sadržaj oleinske kiseline znači da je ulje stabilnije pri zagrevanju.
Američko udruženje za srce predlaže jasan limit: manje od 4 grama zasićenih masti po kašiki. Ako prelazi tu cifru, vratite ulje na policu.
Zamena, a ne dodatak
Najveća greška koju ljudi prave je da maslinovo ulje sipaju preko svega, a ne umesto nečega. „Ključ je u izokaloričnoj zameni“, podseća dr Ki. Zamena svega 5 odsto kalorija iz zasićenih masti, recimo putera, nezasićenim uljima već smanjuje rizik od ranije smrti, piše Krstarica.
I jedna važna napomena na kraju: ulje nije lek. Ceo avokado daje vlakna i mikronutrijente koje vam kašika ulja nikada neće dati. Birajte celovite namirnice kad god možete.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)