Povišena telesna temperatura, glavobolja, zubobolja ili druge vrste bolova za pojedine pacijente su samo početak problema, jer zbog osteljivog želuca teško podnose lekove koji umiruju bol i bore se protiv zapaljenja.
Oni često trpe jedne tegobe da ne bi stvorili druge i godinama žive u začaranom krugu birajući "između dva zla".
Lekovi koji ne oštećuju sluzokožu
Profesor dr Srđan Pešić, farmakolog Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu kaže da postoji rešenje:
- Postoje lekovi iz grupe analgetika koji ne ošetećuju sluzokožu želuca kao neki drugi iz ove grupe. To znači da bi osobe sa gastritičnim tegobama trebalo da koriste "diklofenak", "nimezulid" i "meloksikam". Ovo naravno nije stroga podela, ali njihovi neželjeni efekti su znatno blaži. Kod pacijenata koji imaju problema sa želucem mogu da pomognu i "celekoksib", "valdekoksib" i "etorikoksib" i drugi iz ove podgrupe, ali problem sa njima je taj što mogu da pogoršaju neka kardiovaskularna oboljenja.
Ljudi umiru od analgetika
Iako nema preciznih podataka za Srbiju, smatra se da je skoro 200 smrtnih slučajeva godišnje povezano sa prevelikom i neracionalnom upotrebom analgetika i drugih antiimflamatornih lekova, zbog njihovog lošeg dejstva na organe za varenje.
- Upravo zbog toga je prethodna klinička praksa da se acetilsalicilna kiselina koristi i u primarnoj prevenciji kardiovaskularnih oboljenja skoro potpuno prekinuta, osim kod aritmija i angine pektoris - kaže profesor Pešić. - Kardiološka udruženja su ostavila ovaj lek kao osnovni u sekundarnoj prevenciji samo posle infarkta ili šloga.
Naš sagovornik kaže da bi idealno bilo da analgetike preporučuje isključivo lekar ili, ako su u slobodnoj prodaji, farmaceut:
- Kod lekova iz ove grupe moraju da važe tri pravila. Prvo je da se koriste samo onda kad je neophodno. Drugo da se koriste u najmanjoj mogućoj dozi i na kraju da njihova upotreba traje kratak vremenski period.
