Postoje situacije u kojima je kašalj pokazatelj nekih pretećih zdravstvenih stanja.
Najčešći opšti simptomi koji mogu prethoditi bolesti, jesu malaksalost i umor.
Mučnina, povraćanje, dijareja i bolovi najčešće su povezani s rasporedom organa od kojih potiču. Povišena telesna temperatura znak je da se naš imuni sistem bori s patogenim izazivačima bolesti.
Kod odraslih osoba (kada se izuzme pušenje cigareta) to su: prehlada (nazeb, common cold), sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, astma, gastroezofagealna refluksna bolest – GERD, hronični bronhitis, bronhiektazije, kašalj posle infekcija, karcinom bronha, kašalj indukovan primenom ACE inhibitora, psihogeni kašalj, hronično intersticijalno pulmonalno oboljenje.
Sa druge strane, najčešći uzroci kod dece su: astma, infekcije gornjih i donjih disajnih puteva, GERD, kongenitalne anomalije, srčana oboljenja, aspiracija stranih tela i zagadjenost okoline.
Trajanje i lečenje kašlja
Kašalj je važan odbrambeni refleks gornjih disajnih puteva, a takođe i veoma čest simptom respiratornih oboljenja.
Često postoji potreba da se kontroliše kašalj sam po sebi, bez obzira na to koji je uzrok do njega doveo. Kašalj je kratkotrajan i prolazan nakon virusnih infekcija gornjih disajnih puteva, dok je perzistentan kašalj udružen sa velikim brojem oboljenja i stanja, kao što su bronhijalna astma, rino-sinuzitis i gastroezofagealna refluksna bolest – GERD.
Njihovim lečenjem može se značajno smanjiti pridruženi kašalj.
Procena dužine trajanja kašlja predstavlja prvi korak pri sužavanju liste njegovih mogućih uzroka.
Najveći broj autora prema dužini trajanja deli kašalj na akutni, koji traje manje od tri nedelje, subakutni, traje od tri do osam nedelja, kao i hronični, koji traje više od osam nedelja. Pošto su sva tri tipa kašlja akutni na svom početku, spektar verovatnih uzroka kašlja određuje trajanje kašlja do trenutka pregleda.
Akutni kašalj
Na osnovu kliničkog iskustva, najčešći uzroci akutnog kašlja su:– infekcije gornjih disajnih puteva, kao što je nazeb – prehlada (engl. common cold) i akutni bakterijski sinuzitis
– veliki kašalj – pertusis (kod nekih naroda)
– pogoršanja hronične opstruktivne bolesti pluća – HOBP (koja obuhvata hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća)
– alergijska kijavica
– rinitis uslovljen iritansima iz spoljašnje sredine
Virusne infekcije gornjih disajnih puteva predstavljaju najčešće uzročnike akutnog kašlja. Kašalj se javlja usled stimulacije refleksa kašlja u gornjim disajnim putevima usled slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, nakašljavanja ili zbog oba pomenuta mehanizma.
Nazeb izazivaju virusi
Predstavlja akutni zapaljenski proces sluzokože nosa. Oboljenje se još naziva “common cold”, coryza i “rhinitis acuta epidemica”. Pacijenti se javljaju sa akutnim simptomima i znacima koji se primarno odnose na pasažu kroz nosne hodnike (npr. curenje sekreta iz nosa, kijanje, opstrukcija nosnih hodnika i otežano disanje na nos, slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela).
Takođe mogu biti sa ili bez povišene telesne temperature (obično od 37,2 do 37,5°C), suzenjem očiju, iritacijom grla, glavoboljom i opštom slabošću i malaksalošću. Pri tome je fizikalni nalaz na plućima normalan. Dijagnoza nazeba je relaktivno laka, ali diferencijalno dijagnostički moramo razlikovati alergijsku i vazomotornu kijavicu, kao i onu koja prati grip.
Ukoliko se zaista radi o gripu, može se primeniti antivirusna terapija (npr. zanamivir – 10 mg dva puta dnevno tokom 5 dana).
Terapija je opšta i lokalna
Opšta podrazumeva: strogo mirovanje, primenu aspirina i vitamina – naročito vitamina C.
Antibiotici se daju samo u slučaju dodatne sekundarne infekcije, dok se antihistaminici (prve generacije – sedativni) primenjuju češće.
