Jeziva legenda iz predrimske Sardinije govori o tome kako su feničanski doseljenici koristili snažan otrov, otrovni sardonikus, za ritualna ubistva starijih i pogubljenja kriminalaca. Prema pisanju lista "The Independent", toksin ove biljke izazivao je zloslutnu, fiksiranu grimasu - "risus sardonicus" iz starogrčkih tekstova, danas poznat kao "sardonski osmeh" - što je rezultat jakih grčeva mišića lica.
Ove i druge zastrašujuće priče istražene su u knjizi "Atlas smrtonosnih biljaka", delu stručnjakinje za baštovanstvo i autorke Džejn Peron, koja otkriva fascinantnu istoriju toksičnih biljaka. Mnoge biljke koje ona opisuje i danas se mogu naći u prirodi širom Evrope, uključujući i Hrvatsku. U nastavku ističemo neke od najopasnijih koje rastu u našem kraju.
Otrovni bršljan u Hrvatskoj
Gutanje otrovnog bršljana izazvalo je jake konvulzije, ukočenost mišića, proširene zenice, halucinacije, obilno znojenje i akutni respiratorni distres. U najtragičnijim slučajevima, žrtve bi doživele srčani udar ili katastrofalno otkazivanje organa, što bi dovelo do smrti.
Otrovni bršljan (Conium maculatum), poznat i kao veliki otrovni bršljan, pripada porodici šargarepe i autohtona je biljka u Evropi, što znači da je široko rasprostranjen i u Hrvatskoj. Raste na vlažnim mestima kao što su područja pored potoka i reka, u jarcima, pored puteva i na zapuštenom zemljištu. Po izgledu podseća na divlji celer ili paškanat.
- Problem je što članovi porodice šargarepe izgledaju veoma slično. Divlja šargarepa i paškanat podsećaju na neke veoma smrtonosne vrste, pa čak i iskusni sakupljači nerado dodiruju ovu porodicu biljaka jer greška može biti kobna - upozorava Perone.
Kako ne pomešati divlji beli luk sa divljim belim lukom?
Jedna od najčešćih aktivnosti u prirodi je sakupljanje divljeg belog luka, ali upravo tu vrebaju velike opasnosti. Biljka sa kojom se najčešće meša je divlji beli luk, koji je čest i u našem kraju.
- Nažalost, ljudi mešaju razne biljke sa divljim belim lukom. Jedna od najčešćih zamena je divlji beli luk (Arum maculatum), koji u proleće razvija listove u obliku strele veoma slične listovima divljeg belog luka - objašnjava autorka.
Divlji beli luk je rasprostranjen u Hrvatskoj, a najčešće raste u senovitim i vlažnim listopadnim šumama i pored reka i potoka.
- Ne bi trebalo da bude zabune jer divlji beli luk ima zaista prepoznatljiv miris, ali neko ko nije dovoljno istraživao ili nije bio na terenu sa stručnjacima može lako da pogreši - navodi ona.
Ona dodaje da divlji beli luk ima užasan ukus koji uopšte ne podseća na beli luk, pa se nada da bi većina ljudi primetila grešku pre nego što pojedu veliku količinu.
- Raste u živicama i duž ivica pustoši. Ako protrljate bilo koji deo biljke o kožu, njegov sok će izazvati opekotine. Njene male crvene bobice privlače decu, ali su veoma gorke, pa se nadamo da će ih većina dece ispljunuti pre nego što se napravi veća šteta - upozorava ona.
Tisa: Drvo smrti u šumama Gorskog Kotara i Plitvica
- Ako ste ikada bili na crkvenom groblju, verovatno ste videli tisu. Usko su povezane sa smrću i vaskrsenjem. Svi delovi ovog drveta su otrovni - kaže Perone.
Tisa (Taxus baccata) je autohtona evropska vrsta, a u Hrvatskoj raste u šumskim zajednicama, posebno u senovitim i krečnjačkim staništima. Poznata staništa uključuju region Gorskog Kotara, kao što su Vražji prolaz kod Skrada i Kamačnik kod Vrbovskog, i Nacionalni park Plitvička jezera.
- Crvene bobice, ili mesnate ljuske semena, okružuju izuzetno toksično seme. Hemikalije unutra nazivaju se 'Pandorina kutija' jedinjenja. Glavni među njima, taksanski alkaloidi, izazivaju srčanu insuficijenciju. Dobijate aritmiju i usporen rad srca jer ova jedinjenja blokiraju natrijumove i kalcijumove kanale u srcu. Seme je izuzetno toksično, a ne postoji protivotrov - objašnjava ona.
Simptomi trovanja
Mnogi ljudi imaju pogrešnu predstavu o trovanju biljkama, često pod uticajem filmskih scena.
- Ne dešava se kao u filmovima, gde neko pojede nešto i padne na pod sekundu kasnije. Većina trovanja biljkama ne funkcioniše tako. Mnogi slučajevi počinju gastrointestinalnim simptomima: mučninom, povraćanjem i dijarejom. Vremensko kašnjenje može biti od nekoliko minuta do nekoliko dana. Kod nekih od pečuraka opisanih u knjizi, potrebno je i do dve nedelje da toksini počnu da deluju. Ako ste zaboravili šta ste jeli pre dva dana, mogli biste pomisliti da samo imate stomačni virus - navodi autorka.
Ono što sledi je posebno opasno. Simptomi mogu da se smire i osoba može početi da se oseća bolje, ali tada toksini napadaju unutrašnje organe, što može dovesti do trajnog oštećenja ili smrti.
Saveti za bezbedno sakupljanje bilja
Perone naglašava da njena knjiga nije poziv protiv sakupljanja bilja, već poziv na oprez i edukaciju.
- Učestalost trovanja biljkama je danas mnogo manja nego što je bila u prošlosti. Samo pet procenata slučajeva prijavljenih centrima za kontrolu trovanja u Severnoj Americi i Evropi uključuje biljke. Mnogo je veća verovatnoća da ćete se otrovati ugljen-monoksidom u svom domu ili kućnim hemikalijama - kaže ona.
Ipak, oprez je potreban. On navodi slučaj iz 2002. godine u kojem je osam turista u Škotskoj jelo kari sa korenom za koji su mislili da je jestiv, a koji je kasnije identifikovan kao otrovni bršljan. Svi su imali simptome trovanja, a četvoro je završilo u bolnici sa napadima i konvulzijama.
- Moje glavno upozorenje je da budete edukovani. Nije svaka biljka jestiva i morate biti 1.000 posto sigurni da je biljka koju berete prava - zaključuje ona.
Kao opšte pravilo za roditelje, Perone savetuje:
- Učila sam svoju decu od malih nogu da ne jedu ništa bez pitanja. Mnogo nezgoda se dešava kada neko u grupi kaže: 'Da, poznajem ovu biljku', kada je ne poznaju. Ne želim da obeshrabrim ljude da zajedno sakupljaju, samo želim da se u to upuste sa punim znanjem - dodala je ona.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
