Nova naučna istraživanja mogu nam pomoći da primenimo strategije da preokrenemo loš dan.
Otpuštanje perfekcionističkih ideala olakšava vaše mentalno opterećenje i omogućava vam da cenite zadovoljstvo „rada stvari“ bez pritiska.
Praštanje, čak i za sebe, takođe pomaže da se loš dan preokrene. Smanjuje anksioznost i poboljšava mentalno zdravlje i samopoštovanje.
Srećom, nova naučna istraživanja mogu nam pomoći da primenimo strategije da preokrenemo loš dan.
Evo tri uvida koja vam mogu pomoći da okrenete prekidač sreće kada vam je najpotrebniji.
1. Prestanite da pokušavate da budete savršeni.
Često se kaže da je „savršeno neprijatelj dobrog.“ Iako postoje prednosti od toga da imamo čvrste ciljeve i postavljamo visoke standarde za sebe, pritisak da nam je potrebno da sve ide savršeno može lako ostaviti da se osećamo izgoreli, nedostojni, žaljeni , i neispunjeno.
Novo istraživanje koje se pojavljuje u časopisu Journal of Research in Personaliti identifikuje tri oblika perfekcionizma za kojima, radi otklanjanja, treba tražiti:
-Samo-orijentisani perfekcionizam — tendencija da zahtevamo savršenstvo od sebe.
-Perfekcionizam orijentisan na druge — sklonost da se zahteva savršenstvo od drugih ljudi.
-Društveno propisan perfekcionizam — sklonost da verujete da drugi ljudi zahtevaju da budete savršeni
Postoje bolji načini da održite sebe i ljude oko vas motivisanim osim što pokušavate da postignete standard savršenstva. Odustajanje od perfekcionističkih ideala će vam olakšati mentalno opterećenje i omogućiti vam da cenite jednostavno zadovoljstvo ’radenja stvari‘ umesto da osećate pritisak koji dolazi sa potrebom da se „stvari rade dobro“.
2.Budite najdruštveniji
Malo vremena za samoću i mir je uvek nešto što treba ceniti — ali sa naglaskom na malo. Veliki broj istraživanja je pokazao da je druženje sa generacijom siguran način da poboljšate svoje raspoloženje. Povećanje nečije društvene interakcije može čak biti od koristi ljudima koji su introvertniji ili imaju visok nivo socijalne anksioznosti.
3. Oprostite nekome (možda čak i sebi)
Ljudska je priroda da želi da ljude smatra odgovornim za stvari koje su uradili. Na kraju krajeva, to je jedan od načina na koji mi, kao društvo, podstičemo saradnju, odgovornost i produktivno ponašanje.
Međutim, težina zadržavanja svih prestupa koje su ljudi počinili prema vama u prošlosti - ili čak krivica prema nama samima - može imati velike psihološke posledice. A prema novoj studiji objavljenoj u Journal of Personaliti and Social Psichologi, jedna od tih posledica je osećaj dehumanizovanosti.
Da bi došli do ovog zaključka, istraživači na čelu sa Karinom Šuman sa Univerziteta u Pitsburgu podelili su učesnike istraživanja u dve grupe. Od jedne grupe je zatraženo da zamisli da je kolega uvredi, a zatim da joj oprosti, dok je od druge grupe zatraženo da zamisli da je uvredi kolega i da im se osveti.
