Čuvarkuća je biljka boga Peruna, gromvnika, kao i kopriva i po narodnom verovanju kada se te biljke stave na krov, nervozni i ljutiti gromovnik neće da pogodi  kuću jer je ona njegova „rođaka“.

Kaže se  da je nemoguće uništiti ovu biljku, osim da je zalijete sa velikom količinom vode. Već u sebi ima puno vode i evolucijski je prilagođena da je zadržava.

Ne može da se suši i zato se u prirodnoj medicini, odnosno fitoterapiji koristi samo u svežem obliku.

Blagotvorna svojstva čuvarkuće
Čuvarkuća u sebi ima puno vitamina A i  C. Prijatnog je ukusa zahvaljujući jabučnoj mravljoj kiselini. Ima šećera,sluzi guma, a ono što je bitno jeste da čuvarkuća sadrži fitoencide – supstance koje imaju snažno antiseptično dejstvo, dakle bore se protiv bakterija i zato je poznat stari običaj da se ljudima koji imaju upalu uveta nacedi malo soka u ušnu školjku. Zbog antiseptičkog dejstva, čuvarkuća se preporučuje i u lečenju organa za disanje i varenje. Lek od čuvarkuće i meda pomaže onima koji imaju problem sa bronhitisom kao i ljudima koji imaju čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.

Melem od čuvarkuće pomaže kod jačanja organizma i policističnih jajnika
Da biste napravili potpuno bezbedno i efikasno sredstvo za jačanje celog organizma, a prvenstveno organa za varenje i za pojačavanje odbrambenih sposobnosti organizma, potrebna su samo dva sastojka – 21 sveže ubran list čuvarkuće, pažljivo opran i prirodan med.

[caption id="attachment_30033" align="alignnone" width="537"] Foto: M.Paunović[/caption]

Listove čuvarkuće samleti u blenderu ili sitno iseckati. Na 21 list čuvarkuće dodaje se 150 grama meda. Promeša se, sipa u teglu i čuva u frižideru. Ujutro, na prazan stomak se uzima po jedna kafena kašičica ove smeše. Poželjno je da se pola sata posle toga ništa ne jede, čak i ne pije.

Čuvarkuća i aloja
Tvrdi se da je čuvarkuća naša aloja, mada je to poređenje pogrešno. Aloja je biljka poreklom iz Afrike iz porodice ljiljana, a ne kaktusa kako neki misle.

Više je vrsta aloje a korisne su dve: aloja vera i aloja arborensens. Za lečenje se upotrebljavaju samo biljke starije od dve godine.

Aloja se koristi i za lečenje kože, kao i za lečenje želuca i čira na dvanaestopalačnom crevu.

Mast i čaj od čuvarkuće
Čuvarkuća može da se koristi i u formi masti za negu i lečenje problema sa kožom. Poštuje se kao lek protiv herpesa što znači da ona ima i antivirusno dejstvo. Kombinuje se sa matičnjakom, koji je biljka broj jedan kada je delovanje na virus herpesa u pitanju.
Korisno je piti čaj od čuvarkuće i matičnjaka i koristiti mast za mazanje, koja se pravi tako što se iscedi sok iz sveže čuvarkuće, jedna kafena šoljica, i to se pomeša sa šoljicom preprane masti. Ta mast preprana u devet voda se blago zagreje i dobro pomeša sa sokom čuvarkuće.
Veoma su delotvorne i obloge od zgnječenog lišća čuvarkuće koji ublažavaju bol i deluju na virus herpesa.