Ateroskleroza je patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih naslaga, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji sloj arterije. Dominanatno su zahvaćene velike i srednje arterije.
Ovo je progresivna bolest koja izaziva ubrzano starenje krvnih sudova, skraćuje životni vek i narušava kvalitet života.
Simptomi
Ateroskleroza je uglavnom asimptomatsko oboljenje, sve do momenta kada dođe do začepljenja arterije ili rupture plaka.
Simptomi zavise od lokalizacije aterosklerotičnog plaka i brzine nastanka oboljenja, akutni ili hronični proces.
Ukoliko se aterosklerotični plak nalazi u koronarnim arterijama, to će dovesti do koronarane bolesti ( angina pectoris, srčani udar).
Ukoliko je zahvaćena aorta, atersoklerotični proces može dovesti do njenog suženja, dilatacije, raslojavanja.
Kada aterosklerotični proces zahvata karotiodnu arteriju (arterije na vratu) to može izazvati moždani udar
Ukoliko su zahvaćene arterije karlice kod mučkaraca dolazi do impotencije.
Zahvaćenost arterija nogu dovodi do bola pri hodu, bola i grčeva u miru. rana, gangrene.
Promenljivi (na koje se može uticati) faktori rizika su: životne navike (stil života) i biohemijske ili fiziološke karakteristike.
Životne navike obuhvataju: preteranu ishranu bogatu zasićenim mastima i holesterolom, pušenje duvana, prekomernu upotrebu alkohola i fizičku neaktivnost i stres.
Biohemijske ili fiziološke karakteristike su: povećanje ukupnog holesterola u plazmi, povećanje nivoa LDL holesterola, niske plazmatske vrednosti HDL holesterola, povišeni trigliceridi u serumu, hipertenzija, hiperglikemija, dijabetes, gojaznost, kao i trombogeni faktori (hiperfibrinogenemija).
Nepromenjljive – starost, pol, genetika- pozitivna porodična anamneza za postojanje kardiovaskularnih bolesti ili neke druge aterosklerotske vaskularne bolesti u mlađem životnom dobu (za muškarce prije 55. a za žene prije 65. godine).
Prevencija i suzbijanje napredovanja bolesti podrzumeva umeren, zdrav stil života – adekvatnu i umjerenu ishranu, održavanje optimalne telesne težine, prestanak pušenja, aerobnu fizička akivnost, brze šetnje, lagano trčanje, vožnju bicikla, veslanje i plivanje.
Obavezan je i redovni sistematski pregled i analize glukoze (standardni testovi, test tolerancije na glukozu i glikozilisani hemoglobin), triglicerida i ukupnog holesterola u krvi i njegovih frakcija, dobrog holesterola (HDL) i lošeg holesterola (LDL), kao i njihovog odnosa (HDL/LDL)
Potreban je dodatni oprez ukoliko je neko iz porodice imao anginu pectoris, srčani udar, moždani udar.
Osobe pod rizikom moraju da promene sistem vrednosti i odnos prema životu sto podrazumeva tranformaciju životnih navika.
