Kada bi nas 7 milijardi ušlo u srednje godine sa stilom i poletom, ceo svet bi mogao da ponovo razmisli o suvišnosti potrebe da traži izvor mladosti. Međutim, čini se da većina nije pronašla onaj osećaj zadovoljstva svojim starim telima koja su se očekivala. Umesto toga, neki su postali žrtve epidemije protiv starenja .
Ne radi se samo o tome počinjemo da vežbamo radi dužeg, zdravijeg života
Prodaja preparata mladosti je dramatično porasla kroz čitav spektar oružja za borbu protiv starenja, od krema protiv bora, preko injekcija kolagena do kozmetičke hirurgije.
Ni "ratnici" ove borbe nisu više samo žene. Prema nedavnom istraživanju Roper Starch Vorldvide, šest posto muškaraca širom sveta koristi tradicionalno ženske proizvode kao što su bronzeri i puderi, na primer, kako bi stvorili iluziju mlađeg izgleda!
Šta je to u starenju zbog čega se opuštena koža pazi?
Da li se plašimo izgleda i osećanja starosti jer nas to podseća da smo smrtni? Da bismo mogli da postanemo nemoćni? Šta, zapravo, donose starije godine i šta će tu biti drugačije?
Pošto civilizacijsko stanje ima veoma jak uticaj na neizbežni put ka starenju, svaka generacija doživljava starenje drugačije. Prema rečima stručnjaka za starenje Helen Kivnik, doktorke psihologa sa Univerziteta Minesote, iskustvo kasnijeg života je određeno delom biologijom, delom istorijom, a delom društvom i kulturom i ovim poslednjim sve više!
-Nikada ranije u istoriji starija faza života nije imala potencijal da bude tako duga i plodna, kaže psihoterapeutkinja. „Starost kakvu sada poznajemo je veoma nova i uopšte ne izgleda kao nekada“. „Pošto ljudi žive duže i sa većom nezavisnošću, oni mogu aktivnije da planiraju svoju budućnost, kaže Kivnik.
Stari danas nisu što su nekada bili
-Ako oni koji su danas stari pristupaju ovom dobu "nepripremljeno", mi bumeri ćemo napraviti "stampedo", jedan je od iskaza u medijima novijeg doba.
-Velike su šanse da ćemo biti izuzetno vešti da starost pretvorimo u najzanimljivije i najplodnije doba života. Znamo kako da istražimo sve mogućnosti. Već smo puno uživali u našim srednjim godinama, pa ćemo još više, kažu neki od tzv. bejbi bumera.
Dr Rene Garfinkel, psiholog i stručnjak za starenje iz Silver Springsa u Merilendu, kaže da imamo manje ograničenja na osnovu starosti a koja nas ometaju. "Ne radi se samo o tome da imamo tendenciju da duže zadržimo svoje zdravlje; takođe nije reč o tome da nismo podložni generacijskim ograničenjima u ponašanju, izboru karijere ili odeći."
"Neću dozvoliti sebi da se osećam starom ili da se ponašam staro, dok me ne odvezu u kutiju", jedna je od poznatih izjava jedne od pristalica zdravog starenja.
Da li stav pravi razliku? Da li smo zaista samo onoliko stari koliko se osećamo starim?
Da i ne, kaže Garfinkel, koji je na čelu Gerontološke službe, konsultantske prakse ustanova koje se bave starijim osobama. Ona otkriva da starenje povezujemo sa disfunkcijom. Mlada osoba lošeg zdravlja ima tendenciju da kaže da se oseća starim, dok se stara osoba dobrog zdravlja oseća mladom i aktivnom. „To je dvosmerna ulica“, kaže Garfinkel. "Ako niste dobrog zdravlja, veoma je teško misliti mlad. Ali ako mislite mlado, imate dobre gene i brinete o sebi, verovatno ćete se osećati i izgledati mlađe nego što jeste."
Verovanje da ste u boljem stanju od normalnog za svoje godine tipično je za zdrave ljude
„Ljudi u četrdesetim i oni u osamdesetim zapravo govore prilično slične stvari“, izveštava Garfinkel. „To je više pokazatelj fizičkog zdravlja nego bilo čega drugog. Ako se ne osećamo loše, osećamo se odlično.“
