Kiseli kupus se u Srbiji jede od davnina. Svaka domaćica pravu zimnicu od njega svake godine.  Postoje razni recepti, ali je bitno da znate kako on utiče na organizam, zato dobro obratite pažnju na sledeće stavke.

Kiseli kupus je namirnica bez koje retko ko može da zamisli dugu i hladnu zimu. Iako je on riznica mnogih koristnih materija, ipak postoje i njene loše strane.

Kupus nesporno sadrži korisne vitamine. I kroz proces kiseljenja stvara se izuzetno aktivan kobalamin (vitamin B12), koji se obično nalazi u namirnicama životinjskog porekla. Zato je kiseli kupus za vegetarijance neizostavna namirnica.

Kiseo kupus sadrži folnu kiselinu i vitamine A i D. Bogat je hranljivim materijama.

I svež kupus bogat je hranljivim materijama: kalijumom, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, sumporom, bakrom, manjim količinama natrijuma.

Sok od kiselog kupusa - poznati rasol- pravi je lek. Rasol je najpoznatiji napitak protiv mamurluka, bogat vitaminima C, E, K i B, kao i vitaminom „U“.

 

Mane kiselog kupusa


1.Velika količina soli

Za kišeljenje kupusa se koristi velika količina soli, a to nije zdravo, pogotovo što se posle jela pije velika količina vode.

Kada se u organizam unosi velika količina soli osoba može da oboli od povećanja krvnog pritiska, pa tako so može da napravi problem u organizmu.

2. Nakupljanje tečnosti u organizmu

Zbog soli, višak tečnosti se zadržava i teško izbacuje, a so remeti odnos kalijuma i natrijuma, pa utiče na grčenje mišića pogotovo oko vrata i kičme, kaže čuveni naturolog Georij Nazarov.

Ako se već konzumira kiseo kupus, trebalo bi potpuno izbaciti so iz drugih namirnica i obroka.

 

Ako ste se ovom prilikom zapitali kakav je to vitamin U, evo objašnjenja.

Vitamin U (S-metilmetionin, odnosno metilmetioninsulfat) zastupljen je u namirnicama poput repe, kupusa, graška, spanaća, paradajza, špargle, brokolija...Bitno je napomenuti da je nestabilan na visokoj temperaturi, zbog čega termička obrada hrane dovodi do njegove razgradnje.

Postavlja se pitanje zašto je tom vitaminu dodeljen baš simbol „U“? Uzročna povezanost veoma je jednostavna: jedan od glavnih dejstava vitamina U je lečenje čira na želucu (lat. ulcus) pa se slovo „U“ u njegovu nazivu odnosi na njegovu primarnu indikaciju – ulkus.

Sprovedena su brojna istraživanja o delotvornosti neobičnog vitamina U. U jednoj studiji pacijentima koji su bolovali od čira na želucu davali su vitamin U u kao sok od sirovog kupusa, nakon čega je zabeleženo znatno olakšanje bolova. Pretpostavka mehanizma delovanja vitamina U iznesena je u drugoj studiji, u kojoj je dokazano kako vitamin U deaktivira histamin. Naime, histamin je molekul koja igra važnu ulogu u razvoju čira na želucu; dovodi do lučenja želudačnog soka, a potom i do razvoja čira. Vitamin U daje jedan deo svog molekula histaminu, zbog čega histamin postaje neaktivan i ne može više da podstiče lučenje želudačnog soka. Što je manje želudačnog soka, okruženje u želucu je manje kiselo i želudac se brže leči.

Merenjem različitih parametara, u studiji koja se radila na pacovima, dokazano je protivupalno, antioksidativno i antifibrotičko delovanje vitamina U. Ustanovljeno je povećanje nivoa glutationa, smanjenje interleukina i drugih faktora poput faktora tumorskog rasta-β. Dokazani učinci vitamina U otvaraju mogućnost za njegovo korišćenje pre početka terapije valproinska kiselinom s ciljem prevencije oštećenja bubrega.

Zanimljivo je inače da naučnici još nisu otkrili specifično stanje i simptome koji bi bili uzrokovani nedostatkom vitamina U.

Uprkos tome, postoji preporučena doza koja iznosi 200 mg vitamina U dnevno.