Ukoliko vam je potreban pregled lekara specijaliste, nećete više morati da ga zakazujete od 1. do 5. u mesecu - počinje svakodnevno zakazivanje pregleda, kazao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek.

Ne želimo da pacijenti mesecima čekaju specijalističke preglede zato što se prijave popune za pet dana, već da što pre dođu, da se otkrije bolest i započne lečenje, dodao je on.

Mirsad Đerlek je objasnio i koje će se analize raditi u domovima zdravlja, ali i kako će oživeti seoske ambulante.

"Do sada je bilo od 1. do 5. zakazivanje specijalističkih pregleda, mislim da onom pacijentu koji dođe 10. ili 15. u mesecu može biti veoma ugroženo njegovo zdravstveno stanje, pa i život. Želimo to da promenimo. Normalno je da će se pacijent javiti izabranom lekaru onda kada dobije tegobe. Izabrani lekar postavlja indikacije da li mu je potreban specijalistički pregled i naravno da će opšta bolnica ili zdravstveni centar biti u obavezi da takvom pacijentu obezbede specijalistički pregled", dodao je.

Objasnio je i razliku između prijemne specijalističke ambulante i ambulante gde se vrše specijalistički pregledi.

"Ako neko ima indikaciju za hitan slučaj kada je specijalistički pregled u pitanju – on će se i dalje pregledati u toj prijemnoj abulanti. Ali mi ne želimo da ljudi čekaju na specijalističke preglede mesecima zato što se popune za pet dana, već da što pre dođu, da se otkrije bolest i da što pre započnemo lečenje i na taj način spasimo život pacijenta", naglašava Đerlek.

Ukazuje da je izabrani lekar taj koji odlučuje da li su potrebni specijalistički pregledi i da tu ne sme da bude zloupotreba i ispunjavanja želja pacijentima.

Ukoliko pacijenti ne dobiju termin, Đerlek objašnjava da treba da se jave direktoru zdravstvene ustanove, jer je on lično odgovoran za obezbeđivanje termina pacijentima.

"Druga mogućnost je kabinet Ministarstva zdravlja gde se može putem mejla pritužba izreći ili pisanim putem", navodi Đerlek.

"Dobar deo zdravstvenih usluga obavljaće se u domovima zdravlja. Domovi zdravlja moraju da rade ono što su nekada radili, a to je da se poveća nivo zdravstvenih ustanova i kada je reč o dijagnostici, ali i u broju specijalističkih službi.  Sigurni smo da dobrim planiranjem i dobrom analizom možemo rešiti 60 odsto slučajeva na nivou primarne zdravstvene zaštite, tj. domova zdravlja, a rasteretiti sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu – kliničke i kliničko-bolničke centre", ističe Đerlek.

Govoreći o tome koje će se sve analize ubuduće raditi u domovima zdravlja, Đerlek kaže da će se za početak raditi one analize koje će brzo omogućiti lekarima da procene da li je nešto hitno ili nije.

"Primer, PSA testa kod prostate. Mi radimo skrininge za muškarce za prostatu i debelo crevo, kod žena dojku i matericu. Putem PSA testa možemo odmah videti da li se radi o hitnosti ili ne. Naravno, i hormone štitaste žlezde gde ne moramo zakazivati specijalistički pregled kod endokrinologa pa ga čekati nekoliko meseci", navodi Đerlek.

Ističe da se time neće duplirati analize i skratiće se vreme do dobijanja rezultata.

Zdravstvene stanice u manjim mestima i selima su u znatno lošijem stanju nego što je to u većim gradovima, napravićemo analizu da li će se praviti nove ambulante koje će imati jedan vid male dijagnostike i gde ćemo tražiti lekare koji će raditi u tim ambulantama, kaže državni sekretar za zdravstvo.

"Ti lekari će  dobiti posao za stalno, pokušaćemo da im obezbedimo brzu specijalizaciju i usavršavanje, ubaciti u te ambulante nešto od dijagnostike da se bave ozbiljnom medicinom, a ne samo da se izmeri krvni pritisak i da se proslede dalje na sekundarni i tercijarni nivo", naglašava i dodaje da je i plata uvek dobra motivacija.

Naveo je i primer Malog Zvornika gde je lokalna samouprava odlučila da plaća stanarinu lekaru i porodicama koje rade u ambulantama koje su smeštene u mesnim zajednicama i selima i čak iz svog budžeta deo plate da im povećaju od 20 do 30 odsto.

Đerlek ističe i da će se liste čekanja smanjiti tako što će biti uvedena neka vrsta dopunskog rada. "Moramo razgovarati sa RFZO i Ministarstvom finansija koliko tu možemo platiti te ljude, jer ipak moramo naći neku motivaciju da to napravimo", dodaje.

Ističe da je duga ideja da se pacijenti iz jednog regiona upućuju u druge regione gde su kraće liste čekanja.

"I treći način, razmišljamo da svako radi svoj posao. Napravili smo kratku analizu i primetili da na primer kada je reč o ortopediji mnoge bolnice vrlo malo rade traumu, a da je Banjica kao najspecijalizovanija ustanova, koja radi kukove i kolena gde imamo oko 30.000 ljudi na čekanju, zatrpana traumom. Traumu moramo raditi u opštim bonicama, a visoko specijalizovane operacije u kliničkim centrima", zaključuje Đerlek.