U Hrvatskoj nedostaje palijativa te se umirući bolesnici često nalaze na odeljenjima za akutno zbrinjavanje, gde ne mogu dobiti primerenu negu, a novom zdravstvenom reformom najavljuje se povećanje bolničkih kreveta za palijativnu negu za trećinu.
Ministarstvo zdravstva saopštilo je da se u sklopu zdravstvene reforme planira smanjenje akutnih stacionarnih kapaciteta, jačanje dnevnih bolnica te povećanje broja bolničkih kreveta za dugotrajno lečenje i palijativnu negu za 30 posto, piše Hina.
Najčešće intervencije palijativnih timova se odnose na zbrinjavanje neugodnih simptoma, kao što su bol, mučnina, gubitak apetita, opšti umor, povraćanje, te naravno psihološke i duhovne poteškoće. Glavnina palijativne nege na primarnom nivou se odvija u kućama bolesnika.
"Ono što kod nas nije dostupno je odgovarajuća, posebna hospitalizacija kako bismo objedinili sve ono što jedna palijativna nega kao delatnost treba imati", kazala je koordinatorica palijativne nege u Domu zdravlja istok Jelena Bilić za ovu agenciju.
Ustanove koje postoje donekle su plaćene od države, što je važno, pošto palijativnu negu Veće Evrope zamišlja kao delatnost koja nikada neće zavisiti od finansijskog ili imovinskog stanja bolesnika, dodala je.
"Medicinske sestre i lekari u bolnicama se teško mogu jednako posvetiti umirućim pacijentima kao i onim generičnim pacijentima koji prolaze kroz odeljenje. Stoga se u bolničkim odeljenjima često ne dobije primerena nega" upozorila je Bilić.
Upravo zato ističe važnost hospicija, ustanova za teške i umiruće pacijente, u kojima se na drugačiji način radi s bolesnicima, te se načela i pristup potpuno razlikuje od jednog akutnog bolničkog odeljenja.
U sklopu zdravstvene reforme se finalizira i Nacionalni plan razvoja palijativne nege za razdoblje 2023. do 2026. kao i sprovođenje Programa.
Kroz taj Program planirano je umrežavanje učesnika procesa brige o palijativnim pacijentima unutar sistema zdravstva i njihovo osnaživanje.
Palijativni pacijenti žele biti kod kuće
Bilić smatra kako bolesnici žele završiti svoj život kod kuće. "Opšte je mišljenje nas koji radimo u palijativi, da bi upravo težište palijativne nege trebalo biti na primarnom zdravstvenom nivou te da bolnica nije mesto za umiranje", objasnila je.
Istakla je kako u poslednjih pet godina postignuto oko 80 posto ugovorenih kapaciteta u javno-zdravstvenoj mreži, s time da je Bjelovarska-bilogorska županija bila jedna od zadnjih koje nisu imali ni koordinatora ni palijativnih timova.
"Dosad smo imali ukupno preko 1500 bolesnika u nezi kroz četiri i po godine, što je čak i više nego što bi trebalo biti po statističkim podacima po broju stanovnika. No, zbog pandemije COVID-19 imamo zamah onkoloških i nelečenih bolesti, pa imamo velik broj zahteva" objasnila je doktorka trenutno stanje u hrvatskom zdravstvu.
Naglašava da je nedovoljno kadra u svim delatnostima u zdravstvu, tako i u palijativnoj nezi koja zahteva i posebnu otpornost kako ne bi zaposleni "izgoreli" u tom poslu.
Ovi radnici inače koriste superviziju zbog negativnih uticaja često prisutne smrti, iako je u domu zdravlja službeno nemaju.
Naime, u zakonu je, kaže Bilić, propisano da svi radnici u palijativnoj nezi moraju imati jedanput mesečno organizovanu stručnu superviziju.
