Na nagle promene vremena uglavnom se žale hroničnii bolesnici, a smenjivanje temperatura utiču i na srce zdravih osoba, posebno sparina koja nastupi posle kiše.
Ipak ima načina da se zaštitimo, a savete kako je najbolje rashladiti se ali i najzdravije, dao je profesor doktor Miljko Ristić, kardiolog.
"Nije samo temperatura ta koja utiče na naš organizam već i atmosferske prilike, tu je i brzina vetra, i vlažnost vazduha, da li je kiša, da li je grmljavina i tako dalje. Ima više faktora koji utiču na naš organizam, pre svega na kardiovaskularni sistem.
Promene vremena delom utiču i na centralni nervni sistem, može doći do neke depresivne reakcije i tome slično. Velika vrućina u telu izaziva širenje krvnih sudova i gubitak tečnosti što rezultira padom pritiska, a svaki pad pritiska reaguje slabošću, malaksalošćču, možda čak i nesvesticom. Zato treba biti oprezan kada se izlazi napolje na visokim temperaturama. Savet je da je bolje da sačekamo da prođu najveće temperature pa onda da izađemo napolje, a to posebno važi za starije ljude", kazao je Ristić za TV Prva.
"Što se tiče pacijenata koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, oni jako brzo shvate da im visoke temperature ne odgiovaraju te se trude da tada ni ne izlaze", objasnio je Ristić a osvrnuo se i na značaj prevencije.
"Prevencija je važna ne samo za srčane bolesnike, već za sve - najbolje je sediti u kući, korstiti klimu ili sedeti u hladovini. Takođe, tu je i tuširanje.
Što se tiče hrane, trebalo bi se preorijentisati na više biljne, manje kalorične hrane. Masna hrana, a posebno meso, pogoršava našu moć kompenzacije visokih temperatura", rekao je kardiolog.
