Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2023. godine u Srbiji je umrlo 48.277 ljudi - 22.422 muškaraca i 25.855 žena.
Zato je, između ostalog, Ministarstvo zdravlja u okviru aktuelne akcije besplatnih preventivnih pregleda posebnu pažnju posvetilo prevenciji ovih oboljenja.
Ova tema aktuelizovana je i povodom Svetskog dana srca, obeleženog 29. septembra, pod sloganom "Aktivan pristup može da spasi živote".
Među 200.000 ljudi koji su u sedam dana ove akcije obavili preglede, otkriven je veliki broj onih koji su imali ozbiljna srčana i kardiovaskularna oboljenja.
S obzirom na to da se procenjuje da će do 2030. godine broj obolelih od bolesti srca i krvnih sudova porasti na 23 miliona, nije na odmet da znamo šta sve možemo da učinimo kako bismo izbegli kardiovaskularne bolesti.
Naime, dobra vest je da većinu kardiovaskularnih bolesti možemo da sprečimo izbegavanjem faktora rizika poput pušenja, loše ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i preterane konzumacije alkohola, prenosi B92.
Ključne preporuke za očuvanje zdravlja srca uključuju:
- hranite se zdravo i uravnoteženo
- redovtno vežbajte i ostanite fizički aktivni
- održavajte primerenu telesnu težinu
- prestanite da pušite i izbegavajte duvanski dim
- redovno pratite krvni pritisak, nivo holesterola i šećera u krvi.
Kardiovaskularne bolesti obuhvataju različite bolesti koje pogađaju srce i krvne sudove, a uzrokovane su kombinacijom bihevioralnih, socioekonomskih i drugih faktora.
Među najčešćim uzrocima su nepravilna ishrana, pušenje, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola, zagađen vazduh, visok krvni pritisak i holesterol.
Tu su i genetski faktori poput porodične anamneze, ali i godine, pol i etnička pripadnost koji takođe mogu igrati ulogu.
Najčešće kardiovaskularne bolesti: Koronarna oboljenja i moždani udar
Koronarna bolest srca i infarkt miokarda (srčani udar) najčešće su vrste kardiovaskularnih bolesti, dok moždani udar takođe predstavlja veliki rizik.
Hipertenzija (visoki krvni pritisak) često je posebna bolest, ali je i značajan fazor rizika za razvoj drugih kardiovaskularnih stanja.
S obzirom na to da ljudi često osećaju oštar bol u grudima, doktor Fajez potrudio se da objasni, upozori ljude ali i da razotkrije mitove o oštrom bolu u grudima.
"Kada dobijete taj nasumični bol u grudima koji podseća na ubod morate da dišete sitno dok bol ne prestane. Ako ste ikada imali iznenadni bol u grudima, pažljivo slušajte. Ne dolazi sav bol u grudima iz srca. U stvari, jedan od najčešćih uzroka bola u grudima je nešto poznato kao sindrom pre-srčanog ulova. Ovo se obično opisuje kao iznenadni oštar bol u grudima. Bol traje nekoliko sekundi, dva minuta najviše i pogoršava se pri dubokom disanju. A veruje se da je to zbog uklještenog nerva koji prolazi kroz zid grudnog koša i nije opasan po život", objašnjava Fajez.
