„U zimskom periodu niska temperatura dovodi do spazma, odnosno sužavanja krvnih sudova srca i na taj način pogoršava već postojeće bolesti“, objašnjava kardiohirurg.

Ali kada imamo ovako drastične amplitude spoljašnje temperature – hladno-toplo-hladno – jako je teško zaštititi se jer pre svega uzrok kardiovaskularnih problema ateroskleroza, odnosno hronična bolest koja kreće još praktično od rođenja, napominje.

Međutim, tokom života to možemo da usporimo ili bar u nekoj meri sprečimo.

„Ljudi koji imaju visoke rizikofaktore, kao što su, na primer, hipertenzija, dijabetes, naravno, starost, pol, sve su to faktori koji utiču na razvoj koronarne bolesti. Znači, jako je bitno da sprečimo razvoj bolesti i na taj način ćemo eliminisati takve rizike. Vremenske uslove nećemo menjati, to se prosto menja periodično u toku godišnjeg doba. Tako da možemo uticati samo na one faktore koji su promenljivi“, ističe doktor.

Stil života i preventiva

U poslednjih 50 godina drastično je promenjen način ishrane što je jedan od značajnih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Pored načina ishrane promenjen je i stil života. Manje fiziče aktivnosti, neredovan san, naporan rad i nedostatak odmora, takođe predstavljaju značajne faktore rizika po naš kardiovaskularni sistem, dodaje doktor. On je ukazao i na posledice pandemije kovida 19 i podsetio kako su naučnici ustanovili da posle svake velike epidemije, kao što je bila i španska groznica, dolazi do skoka koronarnih bolesti. Razlog je verovatno to što novonastale infekcije koje organizam ne prepoznaje izazivaju veće zapaljenske reakcije i samim tim stimulišu razvoj koronarne bolesti ili aktiviraju već postojeću.

„Često zanemarujemo signale koje nam telo šalje. Retko kad se desi da neko ne oseti da se nešto dešava, ali mi zanemarujemo te 'znakove pored puta', verovatno zbog svih naših obaveza koje imamo u toku redovnih dnevnih aktivnosti. Zanemarujemo odlazak kod lekara. Znači, moramo prvo da pođemo od nas i da menjamo naše navike“.

Akutni koronarni događaj, odnosno infarkt miokarda ne može da se predvidi jer se javlja zbog ateroskleroze koja ne mora da bude značajna i uočljiva, već dolazi do pucanja unutar krvnog suda aterosklerotskog plaka, naglog začepljenja krvnog suda srca što izaziva infarkt, objašnjava doktor.

„Mi ne možemo da znamo kada će se to desiti, ali možemo tu promenu na krvnom sudu lekovima i našim stilom života da promenimo. Znači, lekovi stabilizuju tu bolest, a naš stil života smanjuje njenu progresiju.“

Znaci koje ne smemo da zanemarimo

Prvo na šta treba obratiti pažnju je bol u grudima, iako negde oko 95 odsto bolova u grudima nije izazvano problimima sa srcem. Bol u grudima zbog srca je karakterističan i upečatljiv i nešto je što nikada nismo doživeli.

„Bolovi koji su difuzni, koji su preko čitavog grudnog koša, to je jako bitno. Ako imate bol u jednoj tački na grudnom košu, to verovatno nije od srca. Ti bolovi su jaki, difuzni u vidu pritiska, probadanja, gušenja, stiskanja sa tendencijom širenja prema vratu, prema ruci“.

Takođe je jako bitno ukoliko se preterano zamaramo pri umerenom naporu. Jedan od znakova je i poremećaj srčanog ritma, odnosno iznenadno lupanje srca.

Svako ko je u porodici imao nekoga ko je doživeo infarkt pre 50. godine mora imati u vidu da ima genetsko opterećenje za nastanak kardiovaskularnih bolesti, napominje kardiohirurg dr Igor Živković.