Moždani udar je stanje koje ukazuje na neurološki poremećaj izazvan poremećajem cerebralne cirkulacije, zbog čega dolazi do nedovoljno snabdevanja pojedinih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama.
Takav nedostatak kiseonika i hranljivih materija izaziva oštećenje i odumiranje nervnih ćelija, što rezultira oštećenjem mozga i gubitkom funkcija koje kontrolišu taj deo mozga.
Kada se javi, moždani udar predstavlja urgentno stanje koje zahteva rano prepoznavanje simptoma i lečenje pacijenata u specijalizovanim jedinicama za moždani udar.
Po učestalosti moždanog udara, Srbija je u svetskom vrhu, sa blizu 30.000 novoobolelih na milion stanovnika.
Uprkos opštem uverenju da je moždani udar bolest koja pogađa stariju populaciju – oko jedne trećine moždanih udara se javlja kod osoba mlađih od 65 godina, prenosi Stetoskop.info.
Atrijalna fibrilacija, stanje nepravilnog i često ubrzanog srčanog ritma, donosi pet puta veći rizik od nastanka moždanog udara. Moždani udar uzrokovan atrijalnom fibrilacijom često dovodi do smrtnog ishoda i trajne onesposobljenosti, a primena nove oralne antikoagulantne terapije može taj rizik smanjiti čak i do 70%.
Kako navodi Hrvatski zavod za javno zdravstvo, u publikaciji Svetske organizacije za moždani udar, Global Stroke Factsheet iz 2022. godine, navedeno je da je u poslednjih 17 godina rizik od dobijanja moždanog udara porastao za 50 posto i da je svaka četvrta osoba starija od 25 godina u riziku da doživi moždani udar, piše Index.hr.
Zato je važno da svi znaju simptome povezane sa moždanim udarom kako bi mogli da reaguju na vreme.
Neki od najpoznatijih faktora rizika su visok krvni pritisak, nepravilan rad srca, pušenje, loša ishrana i nedostatak vežbanja.
Simptomi
- Iznenadni poremećaji govora – ovo uključuje poteškoće u razumevanju, govoru ili gubitak govora.
- Iznenadna utrnulost, slabost ili utrnulost u ruci, nozi ili licu, posebno ako je zahvaćena samo jedna strana tela.
- Iznenadni poremećaji vida – iznenadno zamućenje ili potpuni gubitak vida.
- Iznenadna jaka glavobolja koja može biti praćena mučninom i/ili povraćanjem.
- Iznenadne smetnje u hodu, nestabilnost i zanošenje tokom hodanja, gubitak ravnoteže i vrtoglavica.
Da biste smanjili rizik od moždanog udara, možete napraviti određene promene i prilagođavanja u svom životu. Neke od preporuka su redovno vežbanje i fizička aktivnost, održavanje pravilne ishrane, prestanak pušenja i ograničavanje količine alkohola. Takođe, podjednako je važno redovno proveravati svoje zdravlje kod lekara kako biste na vreme reagovali ako nešto nije u redu.
Moždani udar u brojevima
Broj 1
Moždani udar je najčešći uzrok smrti žena u Srbiji.
20.000
U Srbiji godišnje više od 20.000 ljudi doživi moždani udar. Od tog broja trećina premine odmah, trećina pacijenata ostaje sa trajnim invaliditetom, a trećina se oporavi.
20
Na svakih 20 minuta jedna osoba u Srbiji doživi moždani udar, a na svakih sat vremena jedna premine usled ove bolesti.
121
Pilot-analize u Srbiji pokazale su da bi se primenom novih oralnih antikoagulantnih lekova/terapije samo u prvoj godini prevenirala 121 iznenadna smrt izazvana primenom tradicionalne, dosadašnje terapije varfarinom.
