Tri merne stanice u Beogradu pokazuju da je prestonica među gradovima sa najvišom koncentracijom alergena.
Zbog slabe zime i toplog vremena, leska i čempres počeli su da cvetaju znatno ranije, te se ljudi osetljivi na cvetanje ovog drveća, već žale na simptome alergije.
Ipak, pik cvetanja tek sledi sa porastom temperatura, a pojedini pacijenti imaće vrlo teške kliničke slike, te je bitno na vreme naći adekvatnu prevenciju.
Kako se vidi na mapi "Eko Polena", Beograd je juče bio među gradovima sa najvećom koncentracijom alergena u Srbiji. Koncentracija alergena bila je velika i u Požarevcu i Čačku. U Beogradu su najveće koncentracije polena zabeležene na mernim stanicama Čukarica, Novi Beograd, Zeleno brdo.
U Beogradu su trenutno najaktivniji alergeni tise i jasena, zatim leske, bresta, jove i breze.
Doktori savetuju i kako da se na vreme zaštitimo, budući da nam tek sleduju visoke temperature i cvetanje.
Aleksandra Pantović iz Doma zdravlja Vračar objasnila je da možemo biti alergični na polene trave, drveća i korova.
"To se baš sad desilo da neke biljke zbog promene temperature cvetaju ranije i da se jave simptomi alergije mnogo ranije nego što je očekivano. Simptome alergije svi već dobro poznajemo, ali ne reaguju svi istom jačinom, znači nemaju svi iste simptome alergije i jačinu tih simptoma", kazala je dr Pantović za TV "Pink".
Prema njenim rečima, neki imaju blagu kliničku sliku, a neki imaju jako tešku kliničku sliku i ometa im normalno funkcionisanje.
"Postoji lečenje od alergije na dva načina. Jedan način koji je jako popularan kod nas i svi uglavnom koriste taj jeste lečenje simptoma alergije koji ih ublažavaju. A drugi način je lečenja uzroka, znači imunoterapija. Tim načinom se jako mali broj ljudi leči zato što nisu upućeni u njega i zato što traje tri godine. Imunoterapija je u stvari davanje osobama koje su alergične na neki alergen njegove male doze, zatim se one povećavaju i na kraju lečenja osoba posle tri godine postaje neosetljiva na tu vrstu alergena. Ta imunost može da traje 15 godina do 20 godina, čak i doživotno", objasnila je dr Pantović.
Ovo su simptomi alergija na polen:
- Crvenilo i suzenje očiju
- Začepljenje i svrab u nosi
- Kijanje
- Kašalj
- Otežano disanje
- Astma
- Promene na koži
- Promene u probavi
Saveti za ublažavanje tegoba
- tokom dana prozore držite zatvorene
- ne izlazite napolje po vetrovitom vremenu
- ne izlazite iz kuće u toku prepodneva, tada je najviše polena u vazduhu
- često se umivajte
- češće perite kosu
- veš perite češće ali ga ne sušite napolju, osim uveče
- istresajte posteljinu
- skloniti se iz okruženja u kome raste uzročnik alergije
- 10 do 15 dana pre povećanja koncentracije alergena u vazduhu počnite sa terapijom
Alergija može da izazove ozbiljno gušenje, ako se ne reaguje na vreme i kako treba. "Ako je neko jako alergičan na polen trave može da dođe do otoka grla, donjih disajnih puteva i ako se ne reaguje kako treba i osoba ne stigne do ustanove na vreme može doći do gušenja. Interesantno je da na svim organima može da dođe do alergijske reakcija, ali najčešće je to na koži i sluzokoži kada je u pitanju polen", kaže za Blic dr Zorica Plavšić. Ona ističe i da je vakcinacija protiv alergija najbolja prevencija, koja može da se prima do kraja maja i početka juna.
Dr Plavšić navodi i da "Torlak" proizvodi odlične vakcine u obliku kapi koje pacijent uzima kod kuće. "Postoje alergijske "vakcine" u obliku tableta. To je jedini način da se promeni imunološki odgovor organizma i jedini način da se leči".
Takođe, veoma je važno i da oni koji imaju problem sa alergijom redovno prate na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine kakva je situacija na području Srbije kada je prisustvo alergena u pitanju.
Ko je najugroženiji
Kada su u pitanju alergije, nema pravila, poručuju stručnjaci, one pogađaju kompletnu populaciju, od rođenja pa do kasnijih godina života. U zavisnosti od toga kakav je imunitet osobe koja je alergična, ona se može javiti isključivo pri izloženosti nekom alergenu, a okidači mogu biti različiti - neka druga oboljenja ili stres, koji danas predstavlja sve učestaliji problem stanovništva. Međutim, poznato je da osobe čija su oba roditelja alergična imaju izuzetno veliku sklonost da i same razviju alergiju, u više od 70 odsto slučajeva. Osobe čiji je jedan roditelj alergičan, tu sklonost razvijaju otprilike u 30 do 40 odsto slučajeva, a ono što je sigurno, to je da je alergija nasledna bolest.
