Specijalista interne medicine i kardiolog Rodoljub Ristić otkrio je na koje sve načine nerviranje i stres utiču na srce i na pritisak.

On je istakao koliko je u stvari loše što većina ljudi potiskuje sve nevolje i drži nezadovoljstvo u sebi.

"Na genetiku ne možemo da utičemo, ali možemo da je modifikujemo tako da se ona ne ispolji u kardiovaskularnim oboljenjima, ako činimo sve što je moguće da se to ne ispolji.

Stres je jedan od veoma bitnih faktora u nastajanju ovih oboljenja. Ljudi koji žive i provode dane u stresu, koji imaju stres i na poslu i van njega nisu svesni u kakvom su riziku", kazao je doktor Ristić za TV Prva.

Stres izaziva objedinjen niz poremećaja i endokrinoloških i metaboličkih.

"Dolazi do pojačanog lučenja hormona nadbubrežne žlezde, kateholamina. Oni ubrzavaju srčani rad, a to zahteva dobre i prohodne krvne sudove. Ukoliko postoje već prvi znaci ateroskleroze kod ljudi koji su u stresu, ako postoji suženje na krvnim sudovima, rizik da u tom trenutku, u tom periodu stresa koji traje, dobiju infarkt ili skok pritiska koji može da dovede do šloga je jako velik", upozoorio je dr Ristić.

Kako je istakao, stres je vrlo značajan faktor u nastajanju kardiovaskularnih oboljenja.

"Ako živ čovek radi u uslovima koji stvaraju stres, on mora da učini sve što je moguće da ga izbegne.

Mora biti svestan da će stres sigurno izazvati, ako duže traje, u jednom trenutku bol u grudima i stezanje".

To, dalje, može voditi u dugotrajno stanje pa i do najgoreg ishoda - srčanog ili moždanog udara.