Gojaznost je povezana sa više od 200 komorbiditeta i u osnovi je najčešćih hroničnih bolesti kao što su hipertenzija, dijabetes tip 2, dislipidemija, insulinska rezistencija.

Zbog ovih i drugih pridruženih bolesti, prosečni životni vek osoba sa gojaznošću je kraći za 10 godina.

 

Gojaznost je usko povezana sa dijabetesom tipa 2, povišenim krvnim pritiskom, srčanom slabošću, prekidima disanja u snu, reproduktivnim poremećajima i karcinomima više organa, objašnjava prof. dr prim. Snežana Polovina, specijalista interne medicine, subspecijalista endokrinologije na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), i viši naučni saradnik na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

"Dijabetes tipa 2 se javlja kao posledica insulinske rezistencije, koja nastaje zbog prekomerne količine masti u telu, naročito one koja se nakuplja u trbušnoj duplji i organima koji se nalaze u njoj, ishrane bogate prostim šećerima i zasićenim mastima i nedovoljne fizičke aktivnosti. Osobe sa dijabetesom tipa 2 imaju 7 puta veći rizik od nastanka moždanog udara i četiri puta veći rizik od nastanka infarkta srca",  ističe za "Blic zdravlje" dr Polovina.

Kako objašnjava doktorka, srčana slabost je najčešće kardiovaskularno oboljenje kod osoba sa gojaznošću, koje predstavlja rizik od poremećaja srčanog ritma i iznenadne srčane smrti.

"Kod žena sa gojaznošću se često javlja sindrom policističnih jajnika koji je mogući uzrok neplodnosti, kod muškaraca se javlja neplodnost zbog smanjenog lučenja testosterona i oštećenja spermatozoida pregrejavanjem u mošnicama obavijenim mašću. Karcinomi jednjaka, želuca, pankreasa, debelog creva, materice i dojke su mnogo češći kod osoba sa gojaznošću. Proširene vene nogu, artoze kukova i kolena su takođe pratioci gojaznosti kao i niz drugih metaboličkih bolesti. Ne treba zanemariti značajno češću pojavu depresije kod gojaznih osoba. Zbog ovih i mnogih drugih bolesti koje su pridružene gojaznosti, prosečni životni vek osoba sa gojaznošću je kraći oko 10 godina", ističe doktorka.

 

Zbog toga se nameće pitanje: da li postoji zdrava gojaznost ili je samo pitanje vremena kada će se razviti neki od komorbiditeta?

"Osobe kod kojih je mast raspoređena u predelu bokova i butina, što je karakteristično za takozvani ženski tip gojaznosti, nemaju obavezno i poremećaj funkcije masnog tkiva, zbog čega su u manjem riziku od pojave pridruženih bolesti. Ipak, one nisu pošteđene problema sa venskom cirkulacijom u nogama i opterećenja kukova, kolena i kičme težinom", ukazuje doktorka.

Ovo su znaci da treba potražiti stručnu pomoć

Nije neuobičajeno da gojazne osobe dugo pokušavaju da smršaju, izgladnjuju se, primenjuju različite dijete, a nakon toga dolazi do novog, čak i većeg povećanja telesne težine.

"Kad osoba sa gojaznošću odluči da smanji telesnu masu, prvo treba da razmisli o uzrocima koji su doveli do gojaznosti i da pokuša da ih eliminiše, da iz ishrane izostavi visoko kalorične namirnice, napitke sa šećerom, da uvede 4-5 obroka tokom dana sa povrćem i voćem, dovoljan unos vode i svakodnevnu, umerenu fizičku aktivnost u trajanju od 30 do 45 minuta. Uz ovakve promene je moguće da se smanji oko 5 odsto telesne mase za tri meseca. Ako se ne postigne toliko smanjenje telesne mase, potrebno je da se obrati sertifikovanom nutricionisti radi dalje korekcije unosa hrane, sad uz savet stručnog lica".

"Ako gojaznost traje duže ili je smanjenje telesne mase neodgovarajuće, potrebno je da se urade analize krvi, provera krvnog pritiska, kod žena, ginekološki pregled da bi se stekao uvid u stanje organizma i eventualno postojanje pridruženih bolesti. Oni koji imaju pridružene bolesti treba da se jave lekaru pre nego što sami započnu lečenje gojaznosti. Takođe, osobe koje su već imale iskustvo smanjenja i povećanja telesne mase, takozvani "jo-jo" efekat, treba da se jave lekaru radi lečenja gojaznosti."

Kako se gojaznost leči?

Ranije se lečenje gojaznosti zasnivalo na principu - manje hrane, više kretanja i fizičke aktivnosti. Danas postoji efikasna farmakoterapija, koja olakšava pacijentima da izgube kilograme i da taj gubitak održe.

"Današnji lekovi deluju na različite mehanizme koji regulišu unos hrane, brzinu varenja, metabolizam šećera, masti, insulina i drugih hormona koji učestvuju u regulaciji metabolizma, zapaljenske procese u masnom tkivu, na mentalno stanje i sl. Kad je trenutak za uvođenje lekova, kojih lekova, u kojoj dozi i koliko dugo, odlučuje lekar", kaže  dr  Polovina i objašnjava: "Najefikasniji način lečenja gojaznosti, sa održivim efektom je hirurško lečenje, koje podrazumeva smanjenje rezervoara želuca, nekad i premošćavanje dela creva, da bi se smanjila iskoristljivost hrane koja se pojede. Danas postoje novi hirurški pristupi, koji su manje opsežni, sa zadovoljavajućim efektom."

 

Inače, Evropski i Svetski dan gojaznosti obeležava se 4. marta svake godine, kako bi se skrenula pažnja javnosti na gojaznost, jedan od najvećih zdravstvenih izazova današnjice.

U svetu danas živi 1 milijarda ljudi sa gojaznošću. Procenjuje se da će do 2035. godine taj broj će porasti na 1,5 milijardu osoba sa gojaznošću.

Statistika je zabrinjavajuća i u našoj zemlji - svaka 4 osoba je gojazna, a svaka druga predgojazna ili gojazna.

"