"Ljudski mozak sadrži otprilike kašiku mikroplastike i nanoplastike, a količine 3-5 puta veće utvrđene su kod osoba s dokumentovanom dijagnozom demencije", objavili su naučnici Univerziteta u Otavi u naučnom časopisu Brain Medicine.

Upozorenje kanadskih naučnika usliedilo je nakon "revolucionarnog" rada tima pod vođstvom Univerziteta u Novom Meksiku koji je otkrio da mikroplastika i nanoplastika [MNP] "favorizuju" mozak u odnosu na druge organe.

Koncentracije u uzorcima mozga preminulih ljudi su 7 do 30 puta veće od koncentracija viđenih u jetri ili bubrezima, dok uzorci mozga osoba kod kojih je bila postavljana dijagnoza demencije pokazuju još veću prisutnost plastičnih čestica, naveo je tim u radu koji je objavio Nature Medicine ovog februara.

Druga nedavno objavljena istraživanja upozorila su na ulazak mikroplastike i nanoplastike u ljudsko telo znojem, na čestice plastike u muškim genitalijama, kao i na prenos s trudnice na nerođeno dete, prenosi Hina.

"Dramatično povećanje koncentracije mikroplastike u mozgu u samo osam godina, od 2016. do 2024., posebno je alarmantno", kazao je Nikolas Fabiano s Odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Otavi.

Porast upozorenja o zdravstvenim pretnjama koje predstavljaju mikroplastika i nanoplastika prati rastući bes zbog plastičnog zagađenja, čije su ogromne količine završile u jezerima, rekama, morima i okeanima.

Uprkos naporima da se ograniči upotreba plastike kroz mere kao što su zahtevanje papirnatih slamki, evropske zemlje i Japan optuženi su za otpremu plastičnog otpada u jugoistočnu Aziju nakon nametanja ograničenja i strogih pravila recikliranja kod kuće.

"Ovaj porast (mikroplastike u ljudskom telu) odražava eksponencijalni porast koji vidimo u nivoima mikroplastike u životnoj sredini", zaključio je Fabiano.