Studija istraživača iz Mass General Brigham, koja je objavljena u Journal of the American College of Cardiology, naglašava da jednostavno uklapanje u trening nakon dugog dana sedenja možda neće biti dovoljno da se suprotstavi štetnim efektima sedentarnog načina života na zdravlje srca.
Nalazi su otkrili da više od 10,6 sati dnevnog sedenja povećava rizik od srčane insuficijencije i kardiovaskularne smrti.
Produženo vreme sedenja povezano je sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, posebno srčane insuficijencije i smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima.
Zamena sedenja drugim aktivnostima značajno smanjuje ove rizike.
Studija je otkrila i da ispunjavanje preporučenih nivoa umerene do snažne fizičke aktivnosti možda nije dovoljno da se smanji kardiovaskularni rizik ako prekomerno sedenje ostane deo svakodnevnog života, piše Bliczdravlje.rs.
"Mnogi od nas većinu svog budnog dela dana provode sedeći i, iako postoji mnogo istraživanja koja podržavaju važnost fizičke aktivnosti, znali smo relativno malo o potencijalnim posledicama previše sedenja osim nejasne svesti da bi to moglo biti štetno", kazala je glavni autor studije Ezimamaka Ajufo, saradnik za kardiologiju u Mass General Brigham:
"Rizik je ostao čak i kod ljudi koji su bili fizički aktivni, što je važno jer mnogi od nas sede i misle da ako možemo da izađemo napolje na kraju dana i uradimo neku vežbu, možemo da postignemo ravnotežu."
Ajufo i njen tim, analizirali su podatke 89.530 pojedinaca iz prospektivne kohorte UK Biobank.
Oni su posmatrali povezanost između dnevnog vremena provedenog u sedenju i budućeg rizika od četiri uobičajena kardiovaskularna oboljenja:
- atrijalne fibrilacije
- srčanog udara
- srčane insuficijencije
- smrti od kardiovaskularnih uzroka.
Tim je koristio algoritam mašinskog učenja za klasifikaciju sedentarnog ponašanja.
Sedenje duže od 10, 6 sati povećava rizik od 4 bolesti srca
Otkrili su da je sedentarno ponašanje povezano sa većim rizikom od sve četiri vrste srčanih bolesti, sa rizikom od 40 do 60 odsto od srčane insuficijencije i kardiovaskularne smrti kada se sedi više od 10,6 sati dnevno a mimo sati koji se provode u spavanju.
Mnogi negativni efekti sedentarnog ponašanja su postojali čak i među onim pojedincima koji su imali više od 150 minuta preporučene umerene do snažne fizičke aktivnosti nedeljno.
Naime, iako je studija otkrila da se rizik od atrijalne fibrilacije i srčanog udara uglavnom može eliminisati bavljenjem fizičkom aktivnošću, višak rizika od srčane insuficijencije i kardiovaskularne smrti mogao bi se samo delimično nadoknaditi fizičkom aktivnošću.
Najvažnije je ipak smanjenje vremena sedenja
"Naši podaci podržavaju ideju da je uvek bolje manje sedeti i više se kretati da bi se smanjio rizik od srčanih oboljenja i da je izbegavanje prekomernog sedenja posebno važno za smanjenje rizika od srčane insuficijencije i kardiovaskularne smrti", rekao je koautor studije Shaan Khurshid, elektrofiziolog.
Istraživački tim se nada da će ovi nalazi pomoći u formulisanju budućih smernica i napora javnog zdravlja. Oni bi želeli da buduće studije testiraju efikasnost intervencija javnog zdravlja koje pomažu ljudima da smanje broj sati koje provode sedeći i vide kako to utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Planiraju i da prošire ovo istraživanje kako bi proučili uticaj sedentarnog ponašanja na niz drugih bolesti i na duže vremenske periode.
"Vežbanje je važno, ali se čini da je izbegavanje prekomernog sedenja posebno važno", kazao je jedan od autora studije, kardiolog Patrik Elinor, direktor centra za srce u Opštoj bolnici u Masačusetsu.
